Ponovo su me hedonističko-poslovne dužnosti navele da iz voljene provincije krenem put Novog Sada. Sinoć se unutar kluba Dvorište održala pakleno dobra svirka, koja je u svakom smislu prkosila nepodnošljivo hladnom vremenu. Uživao sam u prilično dobrim izvedbama i sjajnoj energiji mladih ljudi, kako na bini, tako u publici. Sada je vreme da taj užitak pretočim u reči ovog izveštaja.
Svirka je počela sa minimalnim, desetominutnim kašnjenjem. Prvi na redu bejaše novosadski pagan metal sastav Ognjena Kočija. Žanrovski atipični učesnici, budući da je ovo bila svirka speed/thrash metal orijentacije. O ovom sastavu praktično ništa nisam znao, ali, eto, juče je bilo krajnje vreme da se i sa njima susretnem. Reč je o sastavu koji, koliko sam razumeo, funkcioniše nepunu deceniju. Koncertno grupa nije bila aktivna nekoliko godina, iz meni nepoznatih razloga. Sinoćnja svirka predstavljala je svojevrsni comeback za ovaj sastav, buđenje iz hibernacije. Tehnički dobar nastup, bend je sasvim solidno uvežban i zvuči dobro. Ipak, veliki minus koji bih im pripisao tiče se scenskog nastupa. Statičnost, koja je bila prisutna tokom čitavog njihovog nastupa, u značajnoj meri je pokvarila moj finalni utisak. Falilo je scenske uverljivosti, a tako nešto se ne očekuje od benda koji svira povratnički koncert i egzistira prilično dugo. Svirali su isključivo autorske pesme, na koje je publika dobro reagovala i podržala ih na sjajan način. Sastav je napravio dobru uvertiru za ono što dalje sledi.
Nakon Ognjene Kočije, usledio je sastav Exhibition iz Beograda. U pitanju je prilično mlad bend koji se relativno nedavno konsolidovao sa postavom, te se ovaj koncert ubrajaju u svoje prve nastupe. Nastup počinju energično, a već uz prve taktove prve pesme nastaju šutke i sveopšti haos. Svirali su samo obrade legendarnih heavy/speed metal sastava, iako je bilo najavljeno da će sastav novosadskoj publici premijerno predstaviti autorsku pesmu, što se nije dogodilo usled bolesti pevača Nikole Simonovića i, verovatno, drugih okolnosti koje su ih sprečile da to učine. Tokom nastupa događale su se manje tehničke greške i problemi tehničke prirode, ali je sastav furioznom energijom i željom koja je isijavala sa bine uverio publiku u ogroman potencijal koji nosi. Nakon nešto više od trideset minuta svirke, bend se zahvalio publici i binu predao domaćinima sinoćnjeg događaja, sastavu Riverroth.
Usledio je nastup zvezda večeri, novosadske tročlane thrash metal mašinerije Riverroth. Od prvog trenutka kako se sastav popeo na scenu, istu je počeo da proždire nezaustavljivom, agresivnom energijom. Publika je pružila neverovatan feedback. Riverroth je sinoć nesumnjivo održao jednu od svojih najboljih svirki, a, po mom mišljenju, svakako najbolju. Ovo je bila njihova prva stanica na koncertnoj turneji koja za cilj ima promovisanje njihovog aktuelnog debi EP izdaja pod nazivom Infernal Thrashing. Sjajno ponašanje na bini, mladalačka energija, prepuna entuzijazma i želje za dokazivanjem, tehnički gledano prilično dobra svirka odlikovale su sinoćnje Riverroth razaranje. Rad ovih momaka pratim od samog početka i progres koji uviđam svakim novim koncertom je neverovatan. Riverroth je bend čije vreme nesumnjivo dolazi. Svojim trudom, posvećenošću metal muzici i bendu dokazuju i potvrđuju sve navedene teze. Vidno zadovoljni odsviranim koncertom, zahvalili su se publici i sišli sa bine.
Prepun prostor novosadskog Dvorišta, prilično dobra svirka mladih bendova i neverovatna energija = scenario za poželeti. Inicijalna definicija reči underground! Ovakva dešavanja su krajnje neophodna razvitku alternativne kulture, koja je, usled svega lošeg, nažalost, u apokaliptičnom stanju.
