Veče mraka i paganizma u DOB-u

Ponedeljak veče, nažalost, nije dobra ideja za svirku. To se pokazalo u ne baš tako velikom odzivu publike, ali dobre  i prijatne atmosfere svakako nije manjkalo ovog ponedeljka u Domu omladine Beograda. Domaći symphonic black metal bend Carnival of Flesh, rame uz rame sa ruskim veteranima black metala, momcima iz benda Rossomahaar, koji su ovde bili premijerno, ako zanemarimo njihove nastupe ovde sa daleko poznatijom Arkonom, barem malo su zagrejali publiku očigledno uspavanu početkom radne nedelje i ulili energiju za ostatak iste.

Što se tiče momaka iz benda Carnival of Flesh, oni su, po mom mišljenju, imali poprilično dobar stav od samog početka, što je uz adekvatne rekvizite na bini bio pun pogodak. Prvih par pesama, nakon 15-ak minuta zakašnjenja s početkom svirke, sudeći po publici, nije ulivalo nadu da će biti nekog preteranog odziva. Međutim, kao da je bilo potrebno prethodno zagrevanje, nakon 3-4 pesme, publika se razbudila i razigrala. Ovaj šesterac, osnovan 2002. godine u Beogradu, svira tako da žanr odskače od tradicionalnog black metala, što je retkost na našim prostorima. Nakon raspada 2008. godine, bend se vratio na scenu 2014. godine i izdao album pod nazivom Stories From a Fallen World. Godine 2016. bend je promenio postavu i sa tom postavom nastupa i priprema drugi studijski album. Njihov zvuk se može opisati osvežavajućom mešavinom mračnih, čvrstih rifova i simfonije, čemu dodatno doprinosi klavijatura. Ceo repertoar sa njihovog, za sada, jedinog studijskog albuma odsvirali su u celosti tokom ovog događaja. Bend se svojski potrudio da iznese elegantno mračnu atmosferu uz pomoć dima na bini i prikladnog outfita, dok je frontmen baš vidno dao sve od sebe da publiku pokrene i prenese na pravi način ono što oni sviraju i žele da podele s publikom, kao i dobro raspoloženje kao pripremu i podlogu za naredni bend. Bend se zahvalio i najavio evropsku turneju u septembru, pozivajući posetioce da to isprate. Klub se, čini se, nakon njihovog nastupa malo ispraznio, kao da su svi odjednom požurili kući na autobus kako bi se pripremili za radni utorak.

IMG_3354

Nakon nekih desetak minuta pauze i kratkog štimovanja, zvezde večeri, bend Rossomahaar, konačno je izašao na scenu. Nažalost, kao sto već spomenuh, broj ljudi u publici se vidno smanjio, a do kraja svirke se i prepolovio. Međutim, ovo srećom nije sprečilo bend da na binu izađe sa ogromnim raspoloženjem, koje je prosto zračilo i da sve od sebe da se, kako i oni sami, tako i publika, odlično provedu. Ovaj ruski pagan black/death metal bend, osnovan 1995. godine u Moskvi, iza sebe ima pozamašan broj studijskih ostvarenja, a to je brojka od 4 studijska albuma, 2 EP-a, kompilacije i jednog live albuma. Ovi momci poznatiji su domaćoj publici kao članovi najvećeg ruskog pagan metal benda Arkona, ali ovoga puta došli su da nam se predstave i u drugom izdanju, s postavom u kojoj nema vokalistkinje Maše Scream, ali koja podjednako raspaljuje i melje iako je postava u ovom obliku umanjena za dvoje ljudi i vokal je muški. Bend je u osnovi trojac, a njega čine Lazar koji je vokal, gitarista i klavijaturista, Kniaz, majstor na basu i Andrey Ischenko za bubnjevima.  Njihov kolega i back vokal iz Arkone, koji je uz to i frulaš i gajdaš, Vladimir Wolf, uskakao je na po kojoj pesmi u pomoć tamo gde je aranžman to zahtevao. Maša Scream je takođe bila tu do samog kraja kako bi dala podršku svojim kolegama iz benda, a koje je dobar deo svirke posmatrala iz prikrajka, gde ju je mnoštvo fanova, uključujući i mene saletalo za fotkanje, dok je tokom jedne pesme s njima i podelila binu, čime je momentalno ozarila našu publiku. Bend je koncert započeo pesmom The Moon, the Sun, the Stars, tokom kojih je publika i dalje delovala usnulo i zahtevala, čini se, dodatno zagrevanje. Nakon još dve, manje poznate numere, usledila je pesma Найди, убей! koja je konačno podigla atmosferu. Nakon nje, usledile su What’s Your Universe Built Upon , The Spectral Prophecy…of Shadowy Exaltation (When Night Blackens with Storm), nakon čega je usledio dugo očekivani duet sa Mašom pod nazivom Красота должна умереть za koji postoji i zvanični spot. Kada im se pridružila na bini, atmosfera je konačno eskalirala, publika je skočila na noge i približila se bini kako bi bila što bliže ovoj folk metal divi i svom idolu iz bratske nam zemlje Rusije. Zatim je Maša zahvalno napustila binu, nakon čega su se dalje nizale numere Священная войнаCrescent MoonGod #6, Imprerium Tenebrarum,  Я не верю в анархию i kao završnica, takozvani Outro.

IMG_3481

Članovi benda su se u par navrata zahvaljivali, i to na srpskom, i otpozdravili nam sa jednim glasnim Hvala braćo! na kraju. Ovaj koncert mozda nije ispunio očekivanja u vidu brojčanog odziva publike, ali je svakako ispunio očekivanja s muzičke strane. Oni koji nisu bili tu da ovo isprate, ne znaju šta su propustili.

Prethodni tekstLuka Rašković (Trnje): Nove ideje se jave baš kada zapneš
Naredni tekstBesne Gliste @ Gerila bar, 6.2.2018.
Moje ime je Bojana Prašović. Odrasla sam u Beogradu, gde živim i radim i danas. Moja pasija je slušanje alternativne muzike, sa akcentom na ekstremnom metalu. Kako sam odrasla u kućnoj atmosferi gde se nije ni slušalo ništa drugo, sem dobre muzike (mama je klan Maiden, dok je ćale više klan Priest, a Metallica im je, pored mnoštva drugih bendova, zajednička ljubav), pa onda možete zaključiti zašto i kako sam počela da slušam ovu vrstu muzike. U venama mi je! Postala sam deo ovog finog tima, jer od malena gajim ljubav prema muzici, iako nikada nisam imala afiniteta da zapravo naučim da sviram neki instrument i tako doprinesem muzičkoj zajednici. Stoga sam zaključila da je izgleda jedini način da pišem o istoj, kada mi to već koliko-toliko ide. Od fakulteta sam zavšila Filološki, smer Skandinavistika (glavni jezik- norveški). Većina mojih omiljenih bendova potiče iz Skandinavije, te to i nije mnogo čudno. Oduvek me je privlačila njihova kultura, priroda i jezik. Moji izveštaji su uglavnom bazirani na, kao što je već gore pomenuto, ekstremnijem i mračnijem muzičkom ukusu, te slabo od mene možete očekivati izveštaje sa, recimo, pank ili reggae događaja. Prosto nisu moj fah u dovoljnoj meri da bih ih pratila uživo, iako zaista slušam svašta privatno. Plejlista mi se kreće od bendova poput Dimmu Borgir ili Amorphis (koji su mi ujedno već godinama i omiljeni) do sastava kao što su Florence and the Machine ili Stoned Jesus. Zaista zavisi od raspoloženja. Uglavnom sam PRISutna na beogradskim svirkama i događajima.