Ulični manifest u Fabrici

Jedna od najlepših stvari u životu rokenrol fana je putovanje van svog mesta na koncert, bilo u drugi grad, ili čak u drugu državu. Sediš u prevozu sa slušalicama u ušima i razmišljaš kako će biti večeras. Zaboraviš na sve ostalo što se oko tebe dešava i prepustiš se. Samo, postoji jedan mali problem u celoj priči, a to je ono kad se neke stvari otrgnu kontroli i ne budu po planu i programu.

Zbog komplikacija sa prevozom, propustio sam nastup novosadskog sastava War Engine i ušao u klub tek na sam kraj druge predgrupe, benda First Flame, koji je sudeći po zadnje dve pesme i reakcijama prepune novosadske Fabrike bio odličan. U publici je bilo ljudi raznih godina i raznih opredeljenja, mladih i matorih metalaca, pankera i koraša. Mlađi su došli da iskuse uživo legendu o kojoj se priča, a matori najzad da vide ono što su čekali ceo život, a neki i da obnove gradivo.

Posle kraćeg introa, sastav Cro-Mags se popeo na binu, predvođen pevačem Bloodclotom i svoju partiju nasilja započeo pesmom World Piece. Iako je bilo prepuno do te mere da su ljudi stajali jedni na drugima, mesta za šutke i stejdž dajvove su morala biti obezbeđena. Dajveri su se ređali jedni za drugim i tako u jednom momentu zasenili bend. Članovi benda su već duboko u svojim pedesetim godinama, ali to im nije smetalo da na bini skaču i trče kao da su tinejdžeri. Bloodclot je sigurno jedan od frontmena koji ima najimpresivniji scenski nastup. Čovek sa neverovatnom lakoćom skače i radi pogo dance sam sa sobom na bini.

Ređali su se hitovi sa albuma prvenca poput Show You No Mercy, Malfunction, Street Justice, a pored toga su na repertoaru svoje mesto našle i Crush The Demoniac sa albuma Best Wishes, kao i obrada Right Brigade, Bad Brainsa. Za kraj je odsvirana We Gotta Know, možda njihov najveći hit i zaštitni znak benda. Nakon toga se bend povukao sa bine posle jedva sat vremena, ostavivši publiku željnu nasilja i buke. Kratak set je jedini minus koji im se može prikačiti, jer kao uticajan bend svakako imaju šta da odsviraju, pogotovo kad se uzme u obzir činjenica da su bend bez lošeg albuma u diskografiji.

Iako su mnogi fanovi izbojkotovali svirku tvrdeći da ovo zapravo nije Cro-Mags zbog nedostatka Harleya Flanagana, lepo je videti da to nije uticalo na atmosferu i posećenost. Imali smo priliku da prisustvujemo iskrenom krvavom uličnom manifestu kakav se u današnje vreme jako retko viđa.