Sredina decembra je odlično vreme za grejanje uz malo soft panka. Zbog toga je u Božidarcu, u okviru Vračar Rocks festivala, orgaizovano upravo jedno takvo veče.
Sastav koji je otvorio veče bio je mladi bend iz Čačka, pod nazivom RNDM 42 (iliti Random 42). Slučajno ili namerno, ovaj bend veoma vuče na Green Day u svakom smislu – i zbog prizvuka njihove muzike, a i zato što im je pevač isti Billie Joe. Kasnijim istraživanjem došla sam do otkrića da je ovaj bend već treću godinu koncertno aktivan, što je možda i razlog njihovog odličnog držanja na sceni. Tokom jedne pesme pozvali su ortaka na binu te je on preuzeo gitaru, a Konstantin je samo pevao. Njegov nastup je tek tada došao do izražaja, čak je i samo pevanje bilo bolje, te mislim da bi pun pogodak bio da se fokusira samo na pevanje, umesto na sviranje i pevanje. Nakon autorkih pesama, izveli su i pesme sastava The Who, Green Day i Ramones, a publika um je pružila odličnu podršku ovacijama i pravljenjem šutki.
Sledeći se na binu popeo noviji bend, sastavljen od već iskusnih muzičara. Pančevački Raskid13 je dočekala odlično raspoložena publika i mnogo ženskih vrisaka. Tokom celog njihovog nastupa šutke nisu jenjavale. Zvali mi ovaj njihov pravac emo, pop ili dragstor pank, evidentno je da publika uživa u njemu. Činjenica je da alternativna publika voli bendove sa smislom za humor, te tako nije bilo šanse da preovlada ništa osim odličnih reakcija kada je Raskid u pitanju. Publika je glasno pevala o pijanstvima, nesrećnim ljubavima i brzinski psovala Slagalicu, ali i podržala mit o Pedru Caliente-u. Kako iz samog benda kažu, Raskid13 je bend koji izaziva sreću u vašim srcima.
Pred početak nastupa Čoveka bez sluha stajala sam napolju, a na to da je svirka počela i da treba da trčim unutra upozorile su me ovacije. Ušla sam u salu i umesto publike zatekla hor. Koncert tek što je počeo, a svi su pevali kao jedan. ČBS su nas tokom svog nastupa provozali kroz dvadeset godina svoje karijere. Pevale su se one nežnije poput Superheroja, ali i one revolucionarne, za koje je najbolji primer Reci ne, koja se orila salom. Mene su, kao i uvek, emocije sustigle kada sam začula stihove Lepo spavaj druže, dobri dečko naš, pesme Nebeski bend. Svaki put znam da će svirati ovu pesmu, a isto tako me svaki put nekako uhvate na iznenađenje. Naravno, nakon ove uvek bude neka brza pesma, pa se jednako brzo vratim u kolosek. Nekako sada već tradicionalno, Miki na kraju koncerta iznosi svoje zadovoljstvo time što ovaj sastav nazivaju šumadijskim Ramonsima, te koncert završavaju pesmom Pet Cemetery, tokom koje su na binu izašla i prethodna dva benda, kao i muzičari koji su došli da podrže svoje kolege, a pre svega drugare.
ČBS su održali još jedan odličan, sada već tradicionalni, decembarski koncert. Bendovi podrške bili su jednako dobri i, što je najbitnije, publika ih je jednako dobro podržala. Svake naredne godine treba da se zalažemo za očuvanje ove tradicije i očekujemo nove bendove koji će postati deo iste.
