Kako to obično biva kod manifestacija ovog tipa, sinoćnu svirku su pratile višečasovne pripreme. U Gavez smo stigli spremni za iste negde oko 15 časova. Dočekala nas je potopljena i bušna cirada, natopljen tepih na bini i blato. Pored vremenske (ne)prilike, takođe su nas dočekale ne baš oduševljene komšije. Muzika je preglasna, jelte… Ali nismo se dali! Binu smo očistili uz pomoć milih nam Bednika, kao i dosta momaka velikog srca, a sa komšijama smo izgladili odnos uz pomoć mile nam više sile.
Bednici zapravo uopšte nisu bedni, samo to da znate. Pored toga što su nam samoinicijativno pomogli oko sređivanja bine, pride su i udarnički otvorili drugo veče PRIS Stage-a. Pre samo desetak dana na probama nisu uspevali da povežu 30 sekundi zajedno, a primetno je da su se ozbiljno pripremali za ovaj nastup i da su dali sve od sebe da se pokažu u najboljem svetlu. Iako je kiša poprilično jako padala, a mrak još nije pao, broj ljudi na njihovom nastupu bio je sasvim zadovoljavajuć. Takođe, do sada sam ih slušala jednom, i to u Garaži, te mogu reći da su sada bili mnogo sigurniji i veštiji. Publika je imala priliku za pola sata njihovog repertoara čuje četiri autorske numere koje nose nazive Svet, Skautorska, Poslednji lav i Pussylips, a koje su bile prošarane obradama domaćih i stranih pank bendova. Spontani i nesvakidašnji ulazak gitariste Jovana u bend, o čemu je bilo reči u nedavno realizovanom video intervjuu, je definitivno veoma značajan potez. Sve što imam za kraj da kažem je bravo, momci!
Nakon petnaestominutne pauze, po prvi put u karijeri na binu izlazi bend Terrier. Ispred bine je već bilo krcato, a cela bašta je bila veoma dobro ispunjena. Svirku su započeli pesmom Živele velike vođe koja poprilično jebački opisuje ovo naše socijalno stanje. Veoma jasne i ozbiljne namere bend je pokazao u periodu uoči prvog nastupa, te su, iako je to postala prava retkost, album prvenac objavili bez da su i jednom izašli pred publiku. Publika se takođe pokazala kako treba. Tekstovi su bili naučeni i šutke su bile na mestu. Zapravo, tekstove su toliko dobro znali da im je Duško, frontmen Terriera, udelio mikrofon koji put da se preslišamo svi zajedno. Ta činjenica je takođe još jedna u nizu onih koje isparavaju na alternativnoj sceni, pa ne sumnjam da je ovo jedan od najpropraćenijih premijernih nastupa u poslednjoj deceniji. Armagedon, HARP ili Rusi koji šalju oblake su počeli da nam prete kišom u više navrata, ali realno – jači smo. Kako je bilo predviđeno da sviraju 45 minuta, a sve pesme su odsvirali nakon nešto više od 30, Terrieri su čak izašli i na bis. Odsvirali su još jednom pesme Smrt sirotinji i Rokenrol , ako me sećanje i dalje služi.
Pravo iz dobro poznate toksične sredine, na binu je stigao Raskid 13. Bez tonske su odsvirali svoj set, kako to samo oni umeju. Selena na bubnjevima kida po običaju, a publika već na prve udarce kreće u šutku. Zapravo ljudi, svaka vama čast jer ste preživeli šutke po onom klizavom šljunku Gaveza. Najskorije objavljena numera koja nosi naziv 5 minuta našla se prva na set listi, a odmah potom su usledile i sve one koje publika jednoglasno peva. Nekako mi se čini da na svirkama Raskida publika redovno jedva čeka pesmu Stoka pijana, za kojom ide i Rehabilitacija. Bravo za Pan(k)čevo, brižno vodi računa o svojoj publici – prvo ih napije, pa na lečenje.
Hvala svima koji su nas podržali i ispoštovali sinoć, a HARP neka odjebe. Kome je izgovor za nedolazak bio: pada kiša, nemoj sutra da mi priča kako je scena mrtva. Ništa lično, hešteg samo kažem. Pošteno?
