Sinoć sam napravio još jedan od mnogobrojnih pohoda na Dom omladine Beograda. Iako je otvaranje vrata kasnilo, dolaznost i dalje nije bila na nekom zavidnom nivou. To je prilično čudno, jer su ipak nastupali dobro poznati bendovi. Najbrojniji članovi publike su bili pankeri i skinsi koji su najverovatnije drugari i ekipa iz kraja ljudi iz benda Blanquito Cojones.
Blanquito Cojones je novobeogradska punk skupina kojoj je pripala čast da otvori ovaj događaj. Od samog starta su momci bili raspoloženi i zajebantski nastrojeni. Rekoše da neće da sviraju dok im se ne donese piće, pa se neko iz publike i za to pobrinuo. Svoj nastup su počeli sa pesmom Alkohol. Od starta se u publici krenulo sa pozitivnom atmosferom i sa pevanjem svih pesama. Između pesama su članovi sa publikom razmenjivali interne fore, što je doprinelo da atmosfera bude još bolja i zanimljiva čak i ljudima kojima je ovo prvo susretanje sa bendom, u koje spada i potpisnik ovih redova. Osim alkohola, bilo je i ženskog donjeg veša svuda po sali, što je izazvalo još pozitivniju atmosferu u publici. Dule je stavio na sebe gaće i brushalter i tako pevao, a još istih je letelo po bini. A onda je na binu donesen ketering, za koji se ispostavilo da su činili vinjak i Koka Kola. Dule je publici podelio čaše i sipao dobro poznatu mešavinu vinjaka i kole, i to je bila najava za pesmu Vinjakolada. Momci su lagano privodili svoj nastup kraju, a publika se spremala za sledeći bend.
Putrid Blood je šidska mašinerija koja je poslednjih godina prilično aktivna i studijski i koncertno. Svoj nastup su počeli naslovnom pesmom sa njihovog prvog EP-a pod nazivom Fire at will. Žestoko od samog starta, bez sekunde praznog hoda. Za njom su usledile Silovanje i Pokvaren do srži, koje spadaju u velike hitove ovog benda. Slobodno se može reći da je Putrid Blood jedan od najmoćnijih i najenergičnijih domaćih bendova. Nesvakidasnji spoj thrash metala i hard corea daje preko potrebnu svežinu na sceni i samim tim zaslužuju veću pažnju nego što imaju. Pored ubistvene energije, ovi momci se mogu pohvaliti i odličnim sviranjem čiji kvalitet je konstantan tokom celog nastupa i koji je identičan kao na albumu, a to je nešto što tek nekolicini bendova polazi za rukom. Ljudi to znaju da prepoznaju i da cene i uživali su u svakoj sekundi njihovog nastupa. Publika je spominjala već dobro poznatu seksualnu orijentaciju premijera naše države i to je bio uvod u pesmu Vođa, koja je posvećena dotičnom čoveku. Ova pesma je bila tačka usijanja njihovog nastupa. Verovatno je to prouzrokovano ne tako davnim izjavama koje ovaj čovek upućvao omladini, pa čak i trudnicama. Ovo je bend koji svako treba da vidi uživo, bio njihov fan ili ne.
I najzad, na binu je izašao headliner večeri, Wolf`s Hunger, bend koji je promovisao svoj novi album pod nazivom Bež`te živi, vraćaju se mrtvi. Počeli su svoj nastup sa istoimenom pesmom, koja otvara album. Već malobrojna publika se iz nekog razloga proredila, tako da je headliner izašao pred polupraznu salu. Ređale su se pesme sa novog albuma i one su svirane po redu kako su stavljene i na disk. Nakon odsviranog skoro celog novog albuma, usledio je set starih hitova poput Great Serbia, Krv moja srpska i Osveta u krvi. Ovo je jedan od bendova za koji znam prilično dugo i čiju sam muziku slušao, ali sam ih malo puta video uživo. Nadao sam se da će ih poslužiti svi faktori, jer ipak je ovo njihova promocija albuma i oni su headlineri, ali nije bilo tako. Ovom bendu treba mnogo masivniji zvuk, jer njihove pesme to zahtevaju. Takođe, novi bubnjar je slaba karika. Ne manifestuje dovoljnu količinu agresije koju zahteva ovaj bend. Na kraju seta je odsvirana pesma Heroj, Ritma Nereda, sa Krikijem iz Mortal Kombata kao gostom. Da stvar bude još nepovoljnija, na binu su se popeli i neki navijači i pevali navijačke pesme i time uništili celokupan utisak Wolf`s Hungerovog nastupa. Velika je šteta, jer ovaj bend zaslužuje više.
