Rock in Park u Subotici: Povratak grada u život

Sinoć je sa početkom u 19 časova održano prvo izdanje manifestacije Rock in Park u parku Ferenca Rajhla, u Subotici. Ovaj festival je realizovan u organizaciji Centra lokalne demokratije Subotica, a ulaz je bio besplatan.

Prvi je nastupao bend Neprijatno mi je iz Subotice. Stvorili su neki jednoličan zvuk tako da se uklapaju u žanrove jazz/funk/fusion/no-wave/new-wave. Bend postoji već duži period i imaju snimljene pesme iza sebe. Imali su 35 minuta i svirali su autorske pesme među kojima su i Druškane i Neprijatno mi je. Moram priznati da i ona malobrojna publika nije bila oduševljena zato što je bend nekako zvučao raštimano i neprofesionalno. Doduše, možda i jeste cilj benda da većem delu publike bude neprijatno. Ne želim da se zadržavam na opisu nastupa ovog benda jer ne bih nekoga da uvredim.
Sledeći bend je bio Ana Never, takođe iz Subotice. Bend postoji od 2002. godine i jedan su od najrespektabilnijih instrumentalnih sastava sa ovih prostora. Objavili su četiri albuma i jedan split EP za američku izdavačku kuću Fluttery Records. Popravili su utisak što se tiče zvuka, ali je i dalje bila usporena atmosfera. Odlično su zvučali, ali se i dalje čekao bend koji će da probudi publiku koja je polako pristizala. Zaista zvuče svetski i vode publiku u neku drugu dimenziju. Dok su svirali, osećali smo se kao da smo na drugoj planeti, ali smo ipak bili u iščekivanju onog tvrdog zvuka.

Treći bend je bila fantastična trojka iz Beograda koju morate čuti uživo. Od stilova i žanrova poput hardrock-a, hardcor-a, funk-a, punk-a i avant jazz-a, Straight Mickey and the Boyz su stvorili prepoznatljiv zvuk. Pre tri dana su objavili spot za pesmu Snažna volja koji je sudeći po kritikama publike odlično prošao. Napravili su odličnu atmosferu tako da su krenule i prve šutke ispred bine. Čuli smo autorske pesme poput Haos radi, Snažna volja i svima dobro poznata Dalek svet koja je izašla pre dve godine a doživela neku veću slavu u poslednje vreme zato što je iskorišćena kao uvodna špica za seriju Jutro će promeniti sve. Momci su me iznenadili nastupom, jer ono što se nalazi na Jutjubu ne može da se uporedi sa sinoćnim nastupom. Premašili su svačija očekivanja.

DSC_6646

Četvrti po redu na binu je izašao bend Nafta. Nastali su 2004. godine i baziraju se na alternative/rock zvuku. Sastav je oformio pesnik i gitarista poznatog benda Džukele, Bane Vukosavljević. Čuli smo pesme sa albuma Antirealizam koji je izašao u martu ove godine. U svoju set listu ubacili su i nekoliko pesama iz repertoara grupe Džukele. Podigli su atmosferu na viši nivo i na licima ljudi se videlo zadovoljstvo koje niko nije krio. Među mnogobrojnom publikom bio je i gitarista Goblina i veliki prijatelj benda Leo Pilipović koji je svojim prisustvom upotpunio veče.

Peti bend koji je nastupao je D Zoo, takođe iz Subotice. Svojom pojavom i energijom su razneli publiku. Momci sviraju nu metal i slušali smo pesme sa albuma Treća armija trećeg sveta. Ostavili su sjajan utisak kako energičnim nastupom, tako i buntovnim tekstovima o našoj sadašnjici. Podsećaju na stil poznatih bendova kao što su Rage Against The Machine, Clawfinger ili Stuck Mojo. Na Balkanu trenutno postoji više bendova koji spajaju žestok zvuk sa repovanjem, ali moram priznati da ovi momci zaista zvuče svetski i zaslužuju mnogo više pažnje javnosti. Ljudi se pronalaze u tekstovima pesama poput Zemlja ničega, Čovek iz priče, Mračno je i mnogim drugim. Baš kroz taj tekst i tu energiju koju nam je bend dao sinoć, svako od nas je izbacio svoj bes, zaboravio za trenutak na probleme i osetio taj zvuk koji je ulazio pod kožu.

IMG_4233

Pretposlednji bend je bio The Valley koji je nastao u Subotici pre sedam godina. Nastali su sa ciljem da podignu hardcore scenu u njihovom gradu i okolini. Njihov rad se zasniva na čistom i suvom hardkoru koji je nastao pod uticajem njihovog viđenja života. Izdali su album Never Give up u julu 2017. godine koji nosi snažnu poruku mladima. Od nas koji smo bili ispred bine, retko ko je mogao da dođe da daha. Svi smo imali želju da pokažemo bendu da smo oduševljeni njihovom snagom, voljom, zvukom, nastupom. Cenim bendove koji znaju šta rade i ne skreću sa svog puta, jednostavno stvaraju savršen zvuk i treba da ostane tako. Hvala momcima na poslednjem atomu snage koji su ostavili na bini zbog nas. Bili su svesni da smo i mi rešili da ostavimo poslednji atom snage za njih tako da su nas sve vreme upozoravali da pazimo jedni na druge. Publika i bend su postali jedno telo tako da je The Valley postao moj sinoćni favorit.

Poslednji bend i najupečatljiviji je bio Last Hope. Nastali su 1995. godine i ovo im je bio prvi nastup u Subotici, ali, nadam se, ne i poslednji. U prošlosti su delili scenu sa bendovima kao što su Teror, Suicidal Tendencies, Agnostic Front, Napalm Death, Ignite, Antrax i mnogi drugi. Iza sebe imaju bogatu diskografiju koju vredi poslušati ako ste ljubitelj hardcore-a. Žao mi je što nisu svirali više od 50 minuta koliko je bilo predviđeno, pa čak ni naše skandiranje posle poslednje pesme nije pomoglo. Stvarno smo želeli da još nastupaju, ali ko zna, možda je ovako bilo i bolje jer bi verovatno neko od nas pao u nesvest od umora. Pevač je sve vreme zvao publiku da dođe ispred, ali je većina ipak želela da ostane u svojoj zoni komfora ili nije želela da se povredi. Sve u svemu, oživeli su duh hardcore-a i stavili tačku na sinoćni festival.

Subotica je napokon živnula i pokazala da je i dalje jedan od gradova u Srbiji koji čuva kvalitet uprkos svemu što nam se nameće. U ime publike želim da napišem da ćemo pamtiti ovu noć po odličnoj muzici, organizaciji i odličnom druženju kako sa bendovima, tako i našem međusobnom. Ko je bio ispred bine, najviše je mogao da oseti kako muzika utiče na stvaranje novih osećanja i međusobnog poštovanja. Nadam se da će ova manifestacija postati tradicija, a da ćemo većinu ovih bendova uskoro ponovo slušati uživo!

Prethodni tekstLjubičice, Buč Kesidi @ Dom omladine Beograda, 10.5.2019.
Naredni tekstMortal Kombat uoči Antievrovizije ekranizovao pesmu Balkan info!
Pozdrav, čitaoče! Moje ime je Lidija Gavrilović, imam 18 godina i živim u malom selu, nadomak Vrbasa. Završavam srednju medicinsku školu u Subotici i nadam se da ću jednog dana postati doktor stomatologije, koji će u svojoj ordinaciji puštati pank. Moj izduvni ventil je posećivanje raznih svirki, koncerata i festivala. Najčešće idem na one koje su u Novom Sadu, Subotici i manjim, okolnim mestima. Ako ikad poželiš da prozboriš sa mnom, uglavnom ćeš me naći u prvim redovima. Prepoznaćeš me po tome što nosim žute ili crvene tregere i martinke sa različitim pertama, jedna crvena, a druga žuta. Večito sam hiperaktivna i brbljiva, pa se sa svirke nikad ne vratim bez toga da sam upoznala nekog novog. Najviše slušam pank, ali što se tiče odlazaka na svirke, podržaću sve što je drugačije od današnje moderne muzike. PRIS mi je dao mogućnost da budem ono što jesam i radim još jednu stvar, koja me zaista ispunjava. Dao mi je i mogućnost da učim, budem svoja, doživljavam svirke na malo drugačiji način, istaknem svoje mišljenje i budem ponosna što sam član grupe sjajnih ljudi. Volela bih da svojim radom na portalu doprinesem nekom boljem sutra alternativne scene i približim ljudima ovaj naš, drugačiji univerzum.