Sinoć je u Domu omladine u sali Amerikani, nakon rasprodate svirke u Novom Sadu u Quarteru, proslavljeno 30 godina postojanja Ritma Nereda, prave muzike koja opstaje, neverovatnih svirki koje nas i dalje sve okuplju i spajaju. Pre njih, kao gosti i bendovi podrške nastupili su Spunk, Flatline i Putrid Blood.
Prvi je na binu izašao hard kor pank sastav Spunk iz Sremske Mitrovice. Okupili su se 2009. godine i prvo su krenuli s obradama Sex Pistolsa, Kud Idijota, Satana Panonskog, a nakon toga su krenuli s autorskim radom, koji smo sinoć imali prilike da čujemo. Bend čine Dimitrije Beljanski, vokal i gitara, Damir Tirić za bubnjevima, gitarista Igor Lamešić i Aleksandra Marić na basu. Imali su i dva koncerta kao Ritam Nereda tribjut bend, a sada su imali priliku da otvore veče i budu prvi gost Ritmu. Ovaj sremskomitrovački sastav objavio je prvi album System Error u izdanju Miner Recordings. Na albumu se nalazi 11 pesama, od kojih je Pustinja od ranije poznata publici kao video singl iz 2013. godine, pa je ovaj nastup ujedno bio i promocija ovog albuma. Bilo je jako malo ljudi, ali valjda uvek tako biva na samom početku. Svirka je bila dobra, ali činilo mi se pomalo nesigurna. Njihove pesme su spoj panka, hard kora i metala, pa mi je nedostajalo malo više energije, ali idu u dobrom smeru kao mlad bend i želim im puno uspeha.
Poštovana je satnica koncerta, pa kako je sve počelo na vreme, tako se i nastavilo. Oko 22 časa na red je došao sarajevski Flatline, koji je još malo zagrejao atmosferu i došao s jednim jakim, agresivnim, energičnim nastupom. Publika je bila skoncentrisana u prvim redovima. Ostatak je bio pozadi raspoređen, u još ne tako punoj sali. Može se reći da su im muzički uzori bendovi Black Sabbath, Led Zeppelin, Iron Maiden, Motorhead, Suicidal Tendencies, Slayer, Pantera, Napalm Death, Crowbar, Down i Sepultura, međutim žanrovski ne podsećaju ni na jedan od njih. Tekstovi i muzika su im neobični, svaka pesma je nešto novo. Trude se da budu jedinstveni i inovativni i čini mi se da to publika lepo prihvata. Okupili su se 2005. godine u Sarajevu, a bend čine Muamer Hajdo za mikrofonom, Slaven Kopčić na gitari, basista Saša Drašković i Marko Gačnik za bubnjevima. Njihova muzika ne može da se svrsta strogo u jedan žanr, pa su oni sebe nazvali posttraumatic experience, što je poslednja pesma koju su izveli sinoć i dokazala.
Putrid Blood je nastupio sledeći. Bend je oformljen 2008. godine u Šidu, od strane Srđana Ranisavljevića, gitariste, i Slobodana Stanića, basiste. Žanrovski se može reći da njihova muzika najviše pripada treš metalu. Publika je najbolje reagovala na pesme Silovanje, Rođen za pakao, Pivo, rakija i rokenrol, kao i Vođa. Nastavili su uzavrelu atmosferu u publici i pripremili sve prisutne za dugo iščekivani nastup Nereda. Za kraj su ostavili Kontraudar i time stavili pečat na ovaj nastup.
Mogu slobodno reći da je Amerikana sad već bila prepuna, svi su nestrpljivo iščekivali glavni nastup. Mnogi su došli samo da čuju Nerede, pa se oko pola 12 mogao videti nagli priliv velike grupe ljudi koji je dopunio publiku. Odjednom je nastao mrak na sceni, prožet dimnim efektima, publika je oduševljeno čekala da krenu, kada su se upalila svetla, i krenula kvalitetna buka. Prostrujala je jaka energija i tačno se video rezultat dugogodišnjeg kontakta benda i publike. Svi su skakali, na njihove pesme i nastup niko ne može ostati ravnodušan, niti stajati u mestu. Oni pokreću, bude vatru u publici, muzika samo nosi. Krenuli su s malo manje poznatim stvarima, čak su se mogli čuti komentari iznenađenja u publici. Zatim su krenuli sa starim hitovima, koje su prepoznale sve prisutne generacije. Patriotski duh i uzavrelu atmosferu osetili su svi prisutni dok su ujedinjeno pevali pesme Heroj, Ne, 10 godina i mnoge druge. Za kraj su ostavili Put beznađa, za koju se može reći da je na neki način himna sastava. Iako se činilo da atmosfera ne može biti užarenija, Neredi su nastavili još jače, nanizavši sve najveće hitove. Svaka naredna pesma pravila je sve veći haos u publici i ne znam odakle svima u publici energije nakon više od četiri sata svirke. Doveli su ceo Dom omladine do usijanja. Ali, u skladu s organizacijom, morali su da privedu nastup kraju, iako je izgledalo da će trajati u nedogled.
Bio je ovo još jedan u nizu sjajnih, energičnih nastupa čuvenih novosadskih pankera. Nisu nas izneverili ni ovog puta. Zapravo su ovim nastupom samo dokazali zašto ih pratimo i volimo već 30 godina.
