Repetitor u Elektropioniru – Odašiljač žestine

Drugi je dan beogradske turneje garažnog rok sastava Repetitor. U gradu vlada mirna pretpraznička atmosfera, a kroz prestoničke ulice reže hladan vetar. Eneregija se opet skupila na jedno mesto. Ovaj put u klub Elektropionir, gde je ovaj bend, publici već odavno poznat po svojim žestokom zvuku i isto takvim nastupima, nastupio zajedno sa Vin Triste.

Predgrupa Repetitoru, ženski alternativni četverac Vin Triste, na bini se pojavila u 22 časa. Četiri devojke – Lola, Sandra, Ivana i Danijela – počele su veče melanholično, kao što im i sam naziv benda nagoveštava. Pomešana plavo-zelena svetlost koja je obasjavala scenu, savršeno se uklapala uz psihodelične tonove. Pesme Ako ikada i Devojka prisutne su terale da ih prate laganim pokretima tela, a kasnije i nagrade aplauzom. Iako melanholičan, stil benda Vin Triste, starog nešto više od godinu dana, nije uspavao publiku. Naprotiv. Energičnost je već bila osetna, kao dobra uvertira za glavni nastup večeri.

IMG_1487-(Copy) (Copy)

Pauza od petnaestak minuta poslužila je mnogima da se približe sceni. Povišena temperatura u klubu, gužva koja je terala ljude da stoje priljubljeni jedni uz druge. Napetost u iščekivanju prvog rifa. U 23 časa pesma Šteta je oslobodila sve do tada zadržavano. Žestoki i nekontrolisani pokreti obuzimali su publiku. U istom maniru nastavljeno je uz Kralj ničega i Dostupni i laki. Glasan aplauz, uzvici, vrisci, skokovi, guranje mase, nisu mogli da sakriju predstojeći cunami energije. Možda očekivano, ali i opravdano, vrhunac večeri bila je pesma Ako te ikada, sa poslednjeg albuma Gde ćeš, a za koju je Repetitor snimio spot u Centralnom zatvoru.

Šutka među onima do bine, delirijumski pokreti onih sa strane, pivo koje leti u vazduhu, oznojena tela u skokovima. A iskustvo i vladanje scenom nije izostalo ni ovog puta. Ana-Marija, Milena i Boris, svako u svom prepoznatljivom maniru, nezamislivi odvojeno, savršeni i silni zajedno. Repetitor, koji na najbolji šalje svoju poruku. Malo mirnije, mada opet žestoko, sa prilično glasnim ozvučenjem, koje možda i ide uz ovakav nastup, nastavljeno je oslobađanje uz Jatake. Koža se ježila na stih Ovaj grad nije dovoljno velik ni za jednog od nas, iz pesme Devojke idu u Minhen, otpevan  kao buntovnički vapaj i vrisak.  Kasnije su nešto lakšeEkspedicija i Suženi snovi, nagoveštavale su kraj večeri. Mada, to nije zaustavilo i dalje gužvanje publike, žedne žestine. Tako je, nakon sat vremena izvođenja pesama sa prethodna dva albuma, tražen povratak na scenu, pa je za vreme bisa bend izveo, između ostalog,  Beskraj. Simbolično.

IMG_1577-(Copy) (Copy)

Nastup je publika je pratila i dušom i glasom i telom. Opet je ovaj garažni postpank trojac pokazao da, ma gde i kada ih slušali, uvek ćemo dobiti taj momenat žestine i naboja koji je postao sinonim za njih. Međutim, ova legitimna deca, kako ih je Dragan Ambrozić jednom prilikom nazvao, s početka njihove karijere, nisu samo sinonim za energiju. Oni su savremeni primer kako se muzika još uvek način da kažes ono što misliš. Način borbe za svoju slobodu.