Britanski dark rock sastav Antimatter sinoć je nastupio u klubu Elektropionir, uz domaću podršku The Father of Serpents.
U pitanju je doom metal sastav koji na sebi svojstven način izvodi muziku inspirisanu bendovima kao što su Moonspell, My Dying Bride ili, pak, Paradise Lost, ali u to su ukomponovali i neki svoj jedinstveni stil i zvuk. Uz to imaju i dobar scenski nastup, gde ću se još jednom posebno osvrnuti na zanimljiv stalak za mikrofon koji je bio ukrašen otvorenim i malo iskrenutim rebrima, koji me je fascinirao i prvi put. The Father of Serpents sam ovom prilikom slušala po drugi put i ponovo sam uživala u svakom deliću ovog nastupa. Ovaj sastav se na mojoj lestvici domaćih bendova polako, ali sigurno diže na vrh. Odavno mi se nije ovako svideo jedan domaći sastav, toliko da ga bez problema mogu uvrstiti među top 5, a budući da slabo slušam domaćicu, ova lista i nije nešto velika. Nadam se da će samim tim The Father of Serpents ovo shvatiti kao pohvalu, što i jeste. Šlag na torti ovog nastupa bila je i najnovija numera odabrana za kraj svirke, a za koju je izašao i zvaničan spot 10. marta, pod nazivom Snakeshifter. Stvar je uživo zvučala podjednako dobro kao na snimku, ali, kako se pesma privodila kraju, nisam želela da momci siđu sa bine i prepuste štafetu glavnom bendu tako brzo. Svirka nije dugo trajala, što je krst svakog benda podrške. To nije uvek tako loše, ako predgrupa i nije nešto, ali u ovom slučaju predgrupa me je možda i malo više zanimala od glavnih zvezda, da budem iskrena, hehe. Upotrebiću ponovo rečenicu iz prethodnog izveštaja, koja glasi – ako ste fan ovog žanra i smatrate kao i ja da ga nema dovoljno na domaćoj sceni, nemojte propustiti priliku da neki naredni sličan događaj upriličite svojim dolaskom, jer, verujte mi, momci iz The Father of Serpents su trenutno u svom punom sjaju i neće vas razočarati na sceni.
Nakon malo jače od pola sata svirke i još nekih dvadesetak minuta čekanja, Antimatter se popeo na binu. Antimatter je ovom prilikom ponovo posetio Beograd, promovišući svoj novi album Black Market Enlightement, a u okviru svoje trenutne turneje koja nosi naziv Black Market Tour. Antimatter slušam već neko vreme i dosta su mi prirasli srcu. U nedostatku mogućnosti da vidim Tool, zadovoljila sam se ovom prilikom da čujem Antimatter, pošto me njihova muzika dovoljno asocira na gorepomenuti bend, a koji verovatno nikada neću uspeti da vidim uživo. Antimatter ne podseća baš u potpunosti na njih, ali dovoljno da na momente kada sklopim oči i odlutam slušajući tonove, doživim isti efekat kao kada slušam upravo Tool. Pevač i frontmen, Mik Mos ima iznenađujuće prijatan glas i uživo, ali ne samo to, već je nekako dovoljno jak da prodire do vas čak i ako ste bili u poslednjem delu sale, u čošku. Njegov vokal obuzima i hipnotiše, a muzika koju ova ekipa stvara je puna emocija i neke težine. Nastup je bio koncizan, podugačak i konkretan. Kažem podugačak, jer je nastup trajao dobrih dva sata, što se ne doživljava često. Ista situacija je bila i prethodne srede, sa nastupom Riverside-a u DOB-u, kada je njihov nastup takođe trajao dva sata. Kraj svirke obeležen je fotkanjem sa fanovima, kao i potpisivanjem i činilo se da je cela atmosfera pozitivna i prijateljska. Elektropionir je još jednom pokazao da je dobro mesto za ovakav tip svirki, a rasveta mi se isto posebno dopala. Mislim da je ovaj događaj protekao vrlo uspešno.
