Petak veče, sneg bljutav i nikakav, mrkli mrak, a smrznuta budala kreće u pravcu Staklenca. Posle nekoliko ubijenih piva i još nekih sumnjivih tečnosti, poluokupljena ekipa se upućuje ka Domu omladine. Hladnoća je već krenula da se uvlači pod meso, a svi smo znali šta nas čeka. Drim tim ponovo bije, ovog puta za svetu srpsku 7525. godinu.
Obezbeđenje nije puštalo ljude unutra tokom tonske probe, ali smo ipak ušli posle dovoljno smaranja. Unutra nije bilo publike, mada se to vrlo brzo promenilo. Domaće pivo po smešnim cenama od 170 dinara je upotpunilo sam početak koncerta i smaknulo iz usta ukus kupovnog Zaječarca.
Po završetku tonske probe na binu se penje one man show, Pavle Doroski. Pavle je vrlo vidljivo bio pod uticajem kraft piva, ali to ga nije sprečilo da nakon zahvaljivanja svemu sto mu je na pamet palo, od Krsme iz Grupe JNA do Aleksandra Vučića, održi svoj nastup. Započeo je pesmeom Voz, benda Goblini. Nakon Voza je probao da otpeva Splet Okolnosti, ali se ipak odlučio da nastavi sa Pobednikom, pesmom Pogona. Nakon ovog neuspelog pokušaja Pobednika, sa bine ga je skinuo basista Trule Romanse, Dejan Bambulović.
Nakon Pavla, na binu se penje ekipa iz grobarskog pank benda Kamene Kare. Po običaju, pijani i neprijatni fanovi su se našli na prvim linijama fronta kluba Doma omladine i od prve do poslednje pesme ostaše tu. Hitovi poput Somovi, Tamnica i Kad me ne bude bilo su se orili klubom. Bend je izvelo i numere koje nisu snimljene. Primetio sam da pevač Beli vec treći put za redom ne peva pesmu Kad me ne bude bilo, tako da imamo osnove da sumnjamo u njegovo navijačko opredeljenje. Kamene Kare su me, kao i uvek, oduševile svojim jakim zvukom i vrhunskom atmosferom. Specifičan bend koji je za svakoga od pankera, preko Grobara, slučajnih prolaznika, alkoholičara, ni ovaj put nas nije ostavio ravnodušnim. Nažalost, ljudi nisu previše skakali i ludovali, ali to se da razumeti, pošto nije bilo mnogo mlađe ekipe na koncertu. Sve pesme su pevane i okončane aplauzom, tako da bi bilo neiskreno reći da ljudi nisu uživali. Stara garda je bila oduševljena, na neki svoj, starogardski način.
Nastupila je kratka pauza, dovoljno da se skoči do WC-a, uzme još jedno pivo i spremi se za nastup Trule Romanse. Vesela družina se popela na binu, dok je koncert, kao i svaki, počeo sanekoliko reči basiste, Dejana Bambulovića. Na listi zahvalnica čak većem broju ljudi nego što je to učinio Pavle, bio je i PRIS i predstavljeni smo kao najbolji portal na svetu, što je čisto subjektivno mišljenje.
Čim su otvorili svoj nastup, ispred bine su se okupili verni fanovi koji su tokom svake pesme urlali u harmoniji sa pevačem. Kao i obično, bubnjevi su iskidani, dok je posle svake pesme Bambi morao da pohvali kraft pivo, koje je bilo sponzor večeri. Nekoliko minuta pre ponoći, bend je podelio prskalice publici, i u 00:00 su zapaljene u savršenoj harmoniji. Veselja i prskalica nikad više -sve je sijalo dok se orila numera Country Heroes. Nakon još nekoliko pesama i jednog gostovanja Belog, Trula Romansa zatvara svoj nastup pesmom Trula Jabuka.
Kao i uvek, ovaj drim tim nikada ne podbacuje. Nažalost, koncert nije trajao 3 sata, kao što je publika apelovala u Pančevu. Polako izlaženje iz kluba Doma omladine na svež vazduh i sneg je čudo učinio za umornog, žednog i iskakanog pojedinca. Čekajući prevoz do kuće, sreli smo Vajagića i Bambulovića sa još nekim prijateljima, koji su nas velikodušno pozvali da pođemo sa njima da se piće i zabava nastavi, ali smo bili primorani da odbijemo. Drugi put, Bambi, drugi put.
