Ovaj vikend u Šapcu, kraj Save, rezervisan je za petnaesto izdanje Šabačkog letnjeg festivala. Čast da otvori festival pripala je Dečjoj filharmoniji na čelu sa dirigentom Ljubišom Jovanovićem i solistom Jovanom Kolundžijom, našim najpoznatijim violinistom. Unutar zidina šabačke tvrđave širili su se tonovi poznatih klasičnih kompozicija, kao i numera iz kultniih filmova u kojima je publika svih generacija uživala.
Po završetku klašičnog koncerta, tvrđava je prepuštena di-džejevima i ljubiteljima elektronskog zvuka, a ja sam se uputila ka glavnoj bini, čekajući da KAL počne svoj nastup. KAL je urbani romski bend iz Beograda, koji je svojim društveno angažovanim tekstovima i atipičnim stilom već prigrabio simpatije domaće i inostrane publike. Energičan i brz zvuk tradicionalne romske i rokenrol muzike, sa primamljivim instrumentalnim solažama, je ono što je na mene ostavilo najveći utisak. Iako je publika sarađivala, reagujući na pozive frontmena Dragana Ristića na igru i veselje, atmosfera ipak nije bila na zavidnom nivou. Da li zbog toga što ljudi ovaj bend slušaju po prvi put, kao i ja, ili iz nekih drugih razloga, nisam bila u stanju da ocenim. No, momenat kada je KAL zasvirao Crno-bijeli svijet, grupe Prljavo Kazalište, je pokazao da zvuk ovog sastava prija svima, jer je njihova verzija ove poznate rok pesme digla masu na noge. Nesumnjivo, meni se ovaj autentični zvuk dopao, ali bez obzira na to smatram da on nije za festivalsku tradiciju koja se godinama unazad neguje na Šabačkom letnjem festivalu.
Program je bilo poprilično žanrovski mešovito, te je rock’n’roma zvuk zamenjen sevdahom. Bosanskohercegovački sastav, Mostar Sevdah Reunion, je sinoćnim nastupom veče ukrasio melodičnim, milim i ritmičnim tonovima, izvodeći sevdalinke i drugu balkansku muziku u sopstvenim aranžmanima. Jačina katarze koja je vladala u prisutnih, pripadnika svih generacija, doživela je svoj vrhunac tokom izvođenja pesme Čudna jada od Mostara grada. Harmonične kombinacije tradicionalne i moderne muzike i kultura koje su vekovima bile zastupljene i na našem području, nikoga nisu mogle ostaviti ravnodušnim.
Nakon kraće pauze, došao je trenutak kada su prvi redovi vrveli od ljudi, jer je zvezda večeri, očekivano, bio Darko Rundek. Ovo je još jedan od koncerata na turneji povodom proslave dvadesetogodišnjice od objavljivanja debitanskog solističkog albuma Apokalypso, koja je otpočela beogradskim koncertom, u junu mesecu. Rundek je, za potrebe ove turneje, oko sebe okupio veliki bend. Dok su se na video-bimu smenjivali citati Stanislava Vinavera i Oskara Daviča, publika je s nestrpljenjem iščekivala Darkovu pojavu na bini. Dočekan gromoglasnim aplauzom, započeo je nastup pesmom Tranzit, unoseći u njega malu korekciju kako bi tekst pesme prilagodio mestu u kojem se našao. Tako je Zagreb u pesmi bio zamenjen Šapcem. Spoj više umetnosti u jednu celinu upotpunila je doživljaj ovog savršenog, dinamičnog i fluidnog performansa. Nižući hitove, do kasno u noć, nastup su završili pesmom Apocalypso. I dok su neki mislili da je to to i počeli da napuštaju mesto događaja, uporna publika je gromko tražila više. Vrativši se u veoma elegantnom stilu, Rundek im je poklonio izvedbe pesme Makedo i neizostavne Šejn.
Nesumnjivo je da je prvo veče ŠLF-a bilo mesto na kojem su se susreli predstavnici mnogih generacija, a ako ćemo verovati onome da se po jutru dan poznaje, naredne dve večeri bi trebalo da budu još posećenije i interesantnije.
