Po mom dolasku u Zaječar, najpoznatiji srpski rokenrol bend Riblja Čorba je već počeo sa svojim nastupom. Bora je počeo da peva pesmu Ja ću da pevam. Publika je uživala uz kultne hitove, a mi smo uz njih pevali dok smo montirali šator. Publika i njihove ovacije su se čule do samog kampa. Nastup su završili pesmom Kad sam bio mlad. Dosta publike je, nažalost, napustilo koncertni prostor posle njihovog koncerta i nisu dali šansu takmičarima.
Takmičenjarski deo programa otvorio je pank rok bend iz Kikinde – Antidepresiv. Svirali su pesmu Naš svet i njom su zagrejali publiku za ostatak koncertne večeri. Postavili su ton i stavili svima do znanja da je ovo njihov svet! Ako ste bili depresivni, sad više niste – reče Dejan Cukić, voditelj večeri.
Bend iz Zrenjanina, No Discipline, nastavio je u jakom ritmu, što je publika rado prihvatila, moglo se videti skakanje i headbangovanje.
Posle njih, na binu je izašao sastav Aritmija, iz Zrenjanina. Svirali su pesmu Budala, koja ima nešto laganiji ritam. Opšti utisak je kvarila jedna od gitara koja je bila raštimana. Pesma sama po sebi ima zarazan refren i efektivan ritam, uz koji je publika sve vreme djuskala, uprkos off tonu.
Sledeći bend je bio jagodinski Bob rok. Pored već viđenih instrumenata, njih je krasio i saksofon. Nešto sporija numera, prijala je posle 4 brze stvari. Publika se malo uspavala, ali je ipak prijao predah od jakog zvuka.
Bend Hazel, bio najmlađi bend na takmičenju. Deca puna energije, koju su i preneli na nas. Izuzetan zenski vokal, jaki gitarski rifovi. Sa njima, budućnost rokenrola je svetla.
Sledeći bend, najstariji na takmičenju, Raško Udruženje Ljubitelja Alkohola, poznatiji kao R.U.LJ.A. Nisu ostavili poseban utisak, verovatno zbog lošeg izbora numere, koju publika nije prihvatila. Svi su bili stacionirani i vrlo nezainteresovani za njihov nastup.
Posle njih, nastupio je bend Ljudi u glavi, iz Trstenika. Oni su imali jedan instrument koji do tog momenta nismo čuli -klavijature. Iako su se žanrovski dosta razlikovali, publika ih je prihvatila. Pesma je bila u dosta brzom i veselom ritmu što je rezultovalo đuskanje u publici.
Poslednji bend u takmičarskom delu je bio bend Phobos. Ovo je za to veče bio jedini metal bend i jedini koji su izveli pesmu na engleskom jeziku. Počeli su koncert totalno bespotrebnim govorom o tome kako jedna pesma nije dovoljna da se kaže sve što im je na umu. Loš utisak o gadnom početku su popravili odličnim nastupom. Numera je bila jaka, a dobar vokal veoma dobar. Njihov nastup rezultovao je sa mnogo headbanga u publici. Ako do sad niko nije probudio publiku, oni su to definitivno uradili. Taman su nas zagrejali za Bajagu. Ispraćeni su najvećim aplauzom do tad i ovacijama.
Publika se polako skupljala, željno iščekujući ove mlađahne momke. Izašli su na scenu posle 15 minuta pauze. Potpuno opusteni i skroz ležerno obučeni, započeli su koncert. Počeli su pesmom Sa druge strane jastuka. Publika je sve vreme pevala u glas sa Momčilom i uz aplauze i ovacije pomno pratila nastup. Bilo je prisutno dosta starije publike, koja očigledno dugo i verno prati njihov rad. Đuskali su i pevali uz njih sa širokim osmesima na licima. Bilo je hitova poput Godine prolaze, lepa janja, Plavi safir.Pored toliko pank, rok i metal bendova, prva i jedina šutka za veče je bila za vreme Bajaginog koncerta i počelo je za vreme pesme Lepa janja. Nastavila se kroz nekoliko veselijih pesama. Kao mini osveženje, odsvirali su pesmu koju je Bajaga svojevremeno napisao za Riblju Čorbinu – Kad hodaš, što je publika veoma rado prihvatila i horski je otpevala. Posle nekoliko kultnih hitova, povukli su se sa bine. Publika je u glas dozivala bis i posle par minuta, bend se vratio na scenu. Nakon jos tri pesme, završno sa pesmom Samo nam je ljubav potrebna, poklonili su se drugi put i sišli su sa bine.
U finale takmičenja prošli su sastavi Aritmija, Antidepresiv i Bob rok.
Normalno je da bendovi koje sluša nekoliko generacija i koji postoje toliko godina, kreiraju bolju koncertnu atmosferu od onih koje publika najverovatnije po prvi put čuje. Međutim, nikako ne podržavam odluku publike da ode dok sviraju takmičarski bendovi, te da se vrati nakon što oni završe. To nisu višesatni koncerti i smatram da svako može da izdrži da čuje po jednu pesmu svakog benda. Iako će u sledeća dva dana revijalno nastupiti velika imena svetske muzičke scene, poenta Gitarijade je i dalje predstavljanje mladih bendova široj publici i njihovo takmičenje. Budimo ljudi, pružimo mladima šansu.
