Na Strejt Džekina? Opet? Živote, to ti je treći put roku od mesec dana.
A šta ću. Strejt Džekina sam slušala kao mala. Okej, mlađa. Recimo da mala još uvek jesam. Tamo, 2011/12. godine. Derište, nisam imala pojma o čemu glas zarobljen u zvučniku govori, i šta je, pobogu, Jahrastaffaraj?!
Godine su prolazile, moju plejlistu zauzeli su neki drugi izvođači, a SJ je ostao tamo, pri dnu kutije uspomena, da sakuplja prašinu, zanemaren…
I onda najave: Straight Jackin u Zrenjaninu, Novom Sadu, Božidarcu… Ju, pa ja sam ovo nekada slušala. Jeste da nikada nisam bila u priči ili upoznata sa radom ili životom ovih likova, ali emocije su se svakako probudile.
To veče preslušala sam sve opet, spucala me nostalgija, niz uspomena nastavljao se sve brže i brže, a u glavi samo jedno pitanje: Bože, zašto sam ja kao dete ovo slušala?
Odlučim da odem na svirku i kao da mi se jedna želja iz detinjstva ispunila. Za tri godine provedene u Zrenjaninu, to veče mi se slika populacije Zrenjanina totalno promenila – divni ljudi.
Usledila je svirka u Novom Sadu, tu mi se atmosfera i nije svidela, a JP-u se očigledno nije svideo izveštaj sa iste. Morate znati da su izveštaji oblik ispoljavanja ličnog mišljenja o svirci, e sad to što sam ja govorila u množini odnosilo se na one koji su sa mnom bili, a ne na svu publiku u Fabrici, i sigurno nisam imala nameru nikoga da uvredim. Bože moj, pa nemojte odmah burno reagovati na sve što pročitate. A rečenice koje vam nisu jasne slobodno pročitajte opet, možda nije sve tako loše kako vam se u trenutku čini.
Božidarac. Devet sati uveče. Noć nešto toplija od onih prethodnih. Dvadesetak ljudi ispred, sličan broj unutra. Za DJ pultom Munja već radi svoj posao, a po bini i oko nje šetkaju se, spremaju ljudi nekome poznati, a nekome ne. Ne čudi me, i onako je najavljeno da će ovaj koncert biti pun gostiju i iznenađenja.
Timbetu je uletela tezga, Bane se još nije vratio sa mora, mada stvarno ne znam šta će na moru u oktobru…
Na binu izašao je prilično dobro raspoložen JP i najavio svog prvog gosta – Lejdi Lerdi!
Lejdi Lerdi je aktivna od 2007. godine. Oprobala se u raznim muzičkim pravcima i stilovima, a odlučila se za rep. Priznajem, pistaje joj. Kako je otpočeo njen nastup tako se broj prisutnih u Božidarcu povećao. Izvela je i pesmu koja još uvek nije nigde objavljena, kako kaže – čisto da bi videla reakciju publike, a delovalo je kao da je određenim personama u publici posvećivala pojedine strofe. Sve u svemu, dobar početak. Kaže da je Luda kuja, ali zato kida!
Nakon dame koja je, bar po mom mišljenju, jedna od boljih rep izvođača ženske populacije, na sceni su se našli momci iz Kragujevačkog odreda. Pre nastupa čuli smo nešto o njima i o albumu iz 2004. godine, a nakon nastupa bili smo pozvani na svirku 13. oktobra u rodnom im gradu, gde će nastupiti zajedno sa Straight Jackin-om. Brojčano stanje prisutnih konstantno se povećava, a atmosfera postaje sve opuštenija.
Vidim furaju se majice, na binu izlazi Smoke Mardeljano za kojeg će kasnije biti rečeno da je stvarno kul lik.
Okružen simpatizerima, osmeh mu ne silazi sa lica. Stvorila se prijatna, donekle bratska atmosfera. Nema inferiornih i svi su kao jedna celina.
Ubrzo mu se na bini pridružuju članovi sastava Prti Bee Gee, pa zajedno izvode Livin La Vida Loca. Božidarac je i tokom Mardeljana bio pun, no punim sjajem je zasijao tokom najpoznatije Klabing, tokom koje je Prti pokušao da nam demonstrira preskakanje konopca, ali samo neka se oni drže repovanja, u tome su svakako carevi.
Pauza. Razmišljam o čemu ću da pišem u izveštaju i prilazi mi drugar sa stihovima Šta god da vidiš o tome pričaj, čuvaj tajnu koju samo ti znaš i prestajem da brinem. Bend je spreman, Izvini Jah može da počne! Upadam u trip i pretpostavljam da će Marijaana biti izvedena sa nekim od gostiju, a tako je i bilo. Lejdi Lerdi se opet našla na bini, i moram priznati dobro se snašla u ulozi Marijaane – psihologa. Ona vraća mikrofon drugaru koji je Jugoslavu pravio društvo i slede Sve je to Marihuana, Ferdinand…
U Beogradu smo, naravno, čuli i Beograd, a tokom Srbije, koja postoji samo na Jutjubu, na binu su se popeli i legendarni Direktori. Izvođenju su prethodili komentari na račun države i predsednika, no to nije spustilo atmosferu. Štaviše, tokom Direktora i nakon njih ona se samo podigla, i kako je odmicalo vreme postajala je sve bolja. Iako se svirka u glavnom završi uz rege, ovaj put je, uoči ograničenog vremena svirka završena upravo onda kada je bila na samom vrhuncu – na bini sa ekipom SJ-a gosti, u publici šutka, a salom odjekuje Sin mafije. Kažu da se vidimo sledeće godine, a ja se nadam da će svirati bez vremenskog limita i bez tih tenzije pred kraj svirke.
Na putu do kuće u glavi mi odzvanjaju Pesme beloga Juga, a zbog atmosfere u Božidarcu i sama sam se opustila i počela da ponavljam stihove na pustim beogradskim ulicama. Vetar je stao, ućutala sam. Čujem samo točkiće skejta i mogu da osetim kako moj dragi pratioc prevrće očima. Daj prekini, jeb’o te Strejt Džekin više.
