Utorak, dan kada prestajemo da mrzimo ponedeljak jer nam se vikend čini bližim. Još jedan od onih dana kada boravim na fakultetu od svitanja do sumraka (bukvalno), posle čega se osećam kao hodajući leš. Nakon što sam odslušala većinu današnjih predavanja, odlučila sam da pobegnem sa poslednjeg i da rezervisano sedenje u amfiteatru, u kasnim večernjim satima, zamenim zagarantovano dobrom svirkom.
U organizaciji Resetora, u Elektropioniru, juče je za ljubitelje jedinstvenog i kvalitetnog zvuka održana prava muzička zakuska. Pre tačno tri godine legendarni čikaški instrumentalni post metal trio – Russian Circles – je nastupao u zemunskom Festu. Tom prilikom momci su promovisali svoj peti album – Memorial. U avgustu, ove godine, izdali su album Guidance, nakon čega su započeli turneju. Promocija albuma u okviru jesenje evropske turneje, kao i proslava desetog rođendana albuma prvenca, su dali sasvim dovoljno povoda njihovom ponovnom dolasku u Srbiju.
Kao podrška na turneji metalcima iz Amerike, našla se Alison Čelsi, koju je beogradska publika imala priliku da sluša prošle godine kada je nastupala na koncertima Jarboe i japanskih post rockera, Mono. Alison, čelistkinja i kompozitor iz Los Anđelesa, koja deluje pod pseudonimom Helen Money, je svojim nastupom otvorila višečasovno instrumentalno veče za pamćenje. Ako do sada niste imali priliku da čujete njen muzički opus, iskreno vam preporučujem da odvojite vreme za slušanje istog. Žena i violončelo sami na bini. Žena koja je ove večeri svojom izvedbom mnogo rekla, a da nije progovorila niti jednu jedinu reč. Najzanimljivije u vezi sa njenim performansom uživo je način na koji svojim kompozicijama s lakoćom smenjuje ranjivost i grubost. Njena muzika istovremeno lepa i potresna, ispraćena jednom minimalističkom atmosferom, lako bi mogla postati soundtrack neke priče strave i užaša. Preplitanje prigušenih i veoma oštrih linija violončela, inficiranih autentičnim zvukom bubnjeva, stvara jednu atmosferu za headbangovanje. Prijatno sam bila iznenađenja brojem ljudi koji je došao na sam početak i koji je ovacijama i aplauzima pokazao da ih nastup Čelsijeve nije uopšte ostavio ravnodušnima.
Nakon kraće pauze na binu se popeo trio fantastico zbog kojeg je klub bio prepun, Russian Circles. Teško je poverovati da u ovo doba, kada se kvalitet slabo prepoznaje, a i ako se prepozna u startu mu je potrebno mnogo vremena da ispliva na površinu i da opstane, jedan instumentalni post metal sastav već dvanaest godina uspeva da održi svoju orginalnost. Veoma realna, s fokusom na raspoloženje i sam tok melodije, njihova muzika se tokom godina razvija, ali osnovni zvuk uvek ostaje isti. Bujicu emocija kod publike izazvali su zasviravši pesmu tugovanku Asa, koja se nalazi na njihovom novom albumu. Pokušala sam da se prikradem bliže bini, ali to je bilo nemoguće. Ogroman broj ljudi, činilo mi se i više nego što klub može da primi, je ozarenih lica posmatrao bend i svi su želeli da priđu bliže. Ne mogu da ne prokomentarišem da se u nedostatku pevača kao frontmena, kako to po običaju biva, u samom centru stejdža našao bubnjar benda. Nakon Asa-e, usledila je žestoka eksplozija bubnjeva koja je označila početak pesme Vorel. Pored pesama sa poslednjeg albuma, izveli su i stare pesame poput 1777 i Mládek. Russian Circles nije razočarao publiku. Svirali su dovoljno dugačku setlistu, koja je bila dovoljno trippy i heavy, baš onda kada je trebalo da bude. Glasni i agresivni tonovi benda ispraćeni su gromkim aplauzima, zviždanjem i uzvicima oduševljenja.
Nama ostaje da se nadamo da će momci nastaviti sigurno da plivaju vodama kojim su do sada plivali, te da ćemo imati priliku da ih ponovo slušamo uživo u što kraćem vremenskom periodu.
