Kontakt konferencija 2018 – Prvi dan panela i radionica

Program drugog izdanja Kontakt konferencije otpočeo je u sredu, 21. marta. Za one neupućene, reč je o manifestaciji kojoj je cilj umrežavanje i konektovanje svih elemenata koji su neophodni za egzistenciju muzičke scene, te stvaranje što jasnije infrastrukture u muzičkom biznisu. Hrabar i smeo poduhvat. Celokupan program se realizuje u srpskoj prestonici, u trajanju od četiri dana, gde u okviru istih, na osam lokacija imate priliku da posetite pedeset različitih sadržaja, apropo rokenrol kulture, biznisa, koncerata i slično. Pogledavši programsku agendu, nismo suvišno vagali. Operativne izveštačke jedinice našeg portala bile su i više nego rade da proprate jučerašnji, itekako atraktivan i značajan programski dan, za sve participante ove amplitutivne platforme koju zovemo rokenrol. U ovkiru jučerašnjeg programskog dana, ispratili smo tri panel-diskusije i jednu radionicu.

Program je otpočeo u najavljeno vreme, u prostoru svojevrsnog centra kreativnosti – Marsh. Dakle, u deset časova, pred nama su se nalazili sagovornici koji su govorili na prvu temu, čiji je naziv: Samoodrživost festivala (I deo): Naplaćivanje ulaznica ili ne? U korpusu ove teme, sagovornici su bili Rade Rakočević, čovek iz organizacije jednog od najuspešnijih muzičko-pivskih festivala, Belgrade Beer fest-a, te Natali Beljanski, kao predstavnik Festivala uličnih svirača, koji se održava u Novom Sadu, Vladimir Bojović, predstavnik zlatiborskog HillsUp festivala, te dva gosta iz susednih država: Marko Pavlović, predstavnik Southern Soul Festivala, koji se održava u Ulcinju u Crnoj Gori i Nenad Podžić, ispred organizacije Sarajevo Beer Fest-a. Moderator ove tribine bio je Dejan Veselinov. U okviru iste, sagovornici su razmenili svoja iskustva iz sfera organizacije, budući da je stažni disbalans navedenih festivala jasan, dinamika razgovora kao i svojevrstan brainstorming bili su veoma zanimljivi. Svaki sagovornik je predstavio svoj festival, a potom podelio svoja iskustva apropo muzičkog biznisa, dovođenja i plaćanja većih i značajnih muzički izvođača ili grupa. Razgovor je bio veoma intenzivan i kvalitetan, a, jedna od značajnijih ideja koja je predložena u okviru istog bila je ideja o stvaranju festivalskog kalendara, u okviru kojeg bi se uračunali  svi festivali sa teritorije ex-Yu prostora.

IMG_9148

Nakon ove panel diskusije, u 11:30 časova je usledila tribina na temu: Vođenje muzičkog posla –  Sa ili bez menadžera? Gosti ove diskusije bili su eminentni srpski muzičari: Žika Jelić, frontmen legendarnog rokenrol sastava Yu Grupa, Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog Orgazma, koji je iste večeri, u ovkiru ove manifestacije održao koncert u beogradskom klubu Elektropionir, sa bendom Magic Bush, te Maja Cvetković, frontwoman grupe E-Play. Osim muzičara, o ovoj temi razgovarali su i sami menadžeri: Gane Pecikoza, čuveni menadžer koji je sarađivao sa mnogim velikanima muzičke scene Jugoslavije, a, sada Srbije, te Edin Muftić, menadžer grupe Letu Štuke. Takođe, i u okviru ove diskusije bio je uključen gost iz komšijske nam Slovenije, a, reč je o Miran Rusjanu, čoveku koji stoji iza Moonlee Records, omanje slovenačke izdavačke kuće. Moderator ove panel-diskusije bio je Branko Rosić. Elem, tokom ove tribine fokus reči bio je usmeren ka deljenju iskustava i analize određenih aspekata muzičkog biznisa, zasnovane na višegodišnjem obitavanju u muzičkom biznisu ovog regiona, ka segmentu izdavaštva i organizacije koncerata. Tokom jednoipočasovne tribine, sagovornici su nastojali da prisutnoj publici odrede diferenciju određenih usko vezanih termina menadžer grupe, te odrede sržno značenje istog, koje, u toj suštinskoj konotaciji, zapravo predstavlja člana grupe, a ne pukog interesnog uslužnika. Takođe, neminovne i nezaobilazne teme bile su svakako i inaktivnost alternativne scene i medijskog mraka koji istoj ne pruža mnogo štošta, nedostatak atraktivnih sastava, koji će svojom strateško-logističko-ideološkom platformom i radom privući publiku i staviti akcenat. Bilo je reči i o DIY obrascu rada jedne grupe. Ova tribina bila je de fakto najposećenija, što se svakako i očekivalo, a prisutnu  publiku činilo je mnoštvo domaćih muzičara. Ova tribina je bila izuzetno korisna i dinamična, ali moje mišljenje je da je u okviru iste moglo biti izrečeno još mnogo toga korisnog, uzimajući u obzir kalibar profila gostiju i drugih okolnosti.

IMG_9172

Nakon, cirka, petnaestominutne pauze, u 13 časova otpočela je tribina na temu budućnosti nezavisnog izdavaštva. Gosti sagovornici na ovom delu događaja bili su čelnici belgijske Asocijacije nezavisnih muzičkih izdavačkih kuća i kompanija, Impala, Kees Van Weijen, predsednik asocijacije i Didier Gosset. Reč je o jednoj hrabroj asocijaciji koja za cilj ima afirmaciju i pomoć mladim izavačima, umetnicima i naučnicima. Tokom trajanja ovog dela programa, najviše se govorilo o budućnosti nezavisnog izavaštva, rada asocijacije i projekta Merlin, koji se bavi čuvanjem autorskih prava, konflikta sa Google-om, iz kog su Impala/Merlin izašli pobedivši. Takođe, najavljena je izvesna saradnja koja će se realizovati između ove asocijacije i regionalnih zemalja.

IMG_9255

 

Po završetku ove tribine, relocirali smo se u prostor kluba Sprat, u okviru kog se realizovala poslednja panel-diskusija, ili, kako je zvanično predstavljeno, radionica. Tema ove diskusije glasila je – Kako snimiti muzički spot? Sagovornici su bili značajni filmski radnici, kako iz starog, tako i novog talasa, koji su fokus svog filmskog stvaralaštva usmerili ka stvaranju i realizovanju muzičkih spotova. Dakle, gosti su bili: Žare Batinovic, jedini inostrani gost, iz Hrvatske, Ivan Šijak, Nemanja Navy Andrejević, Staša Bukumirović, Jovan Milinov Toba i Aleksandar Ilić. Ovaj razgovor tretirao je teme razmene iskustava, fenomen muzičkog spota uopšte, značaj istog za jednu muzičku grupu, izvora inspiracije i pokretača za kreiranje istih, metode i obrasce rada i tome slično. Ovaj razgovor je, opet, po mom mišljenju, nažalost svojim tokom sve više poprimao prizvuk iskarikiranog, iako je inicijalna tema obilovala potencijalom za kolektivno tumačenje i razmenu energije i iskustava. Smatram da kapaciteti tog spomenutog potencijala nisu iskorišćeni u optimalnoj meri, iako je ovo predavanje najduže trajalo, odnosno četiri sata. Gosti, koji uživaju značajne reputacije u ovoj sferi umetnosti, prisutnoj publici projektovali su svoje autorske muzičke spotove, te bi po završetku istog bilo reči o estetskim preferencijama, vremenskom optimumu rada i realizacije, izvorištu inspiracije i sličnom. Iako je najavljeno da će ova diskusija biti održana u trajanju od četiri sata, ista se okončala sat vremena ranije.

IMG_9278

Time je okončano moje putešestvije drugim programskim danom ovogodišnjeg izdanja Kontakt konferencije. Program je obilovao važnim, intenzivno-dinamičnim i nadasve kvalitetnim sadržajem, te verujem da je svako ko je isti posetio zadovoljan ponuđenim.

Prethodni tekstVizelj @ Elektropionir/Kontakt konferencija, 22.3.2018.
Naredni tekstBlessthefall – Hard Feelings (2018)
Zdravo. Moje ime je Milan Mazinjanin. Dvadesetogodišnjak. Inđijac u Novom Sadu i Novosađanin u Inđiji. Student srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u gorespomenutom gradu (čitaj: Inđija nije grad). Multimedijalni delotvornik. Novinar PRIS portala, (delimično) od njegovog postanka, što, u ovom trenutku, broji tri godine, ili više, u zavisnosti od toga u kom trenutku ti, čitaoče, budeš konzumirao ove redove. U tom slučaju, revidiraj i moju starost. Dakle, osim Jovana, jedini preživeli član od početka rada našeg portala. Rokenrol kulturom opčinjen od najranijeg perioda postanja. Muzikom se, u (skoro) svim pojavnim oblicima, bavim skoro deceniju. Ovde ću završiti, svoju privatnost ipak volim da doživljavam doslovno, a i rekoh dovoljno. U umetnosti sam oduvek bio veoma zahtevan, a u muzici naročito. Ako nema istine, ne zanima me. Imajte to u vidu.