Usled sinoćnih nesluđenih nedaća prouzrokovanih kišom, beše sasvim upitno da li će se četvrti, finalni dan ovogodišnjeg izdanja EXIT festivala održati. Intencije PRIS delegacije bile su ipak snažnije u odnosu na spomenuti kijamet. Pljusak je slamao stabla, štandovi leteše, konstrukcije padaše. Na rubu fijaska. Dakle, usled svih spomenutih nedaća i konsekvencija uzrokovanih istim, kapije festivala su za posetioce bile otvorene tek od 21 čas. Shodno tom podatku, biva jasno da određeni izvođači čije nastupe mapirah ipak neće sprovesti iste. Avaj, kišo, nisi bila nasušno nam htenje.
Elem, kako je program u celosti reaktuelizovan, tako je prvi nastup koji smo sinoć posetili bio nastup švedskog heavy/speed metal sastava Enforcer. Usaglasićemo se u atipičnosti činjenice da je nastup headliner-a označio početak večeri. No, oko 23 časa i 20 minuta, Šveđani kročiše na scenu, te uz ovacije publike koje je, usled logičnih, gorenavedenih okolnosti, pristizala rapidno. Koža posvuda, duge, plave kose, osamdesete godine isijavaju iz estetike ove grupe. Sinoć su u svom pedesetominutnom nastupu predstavili nekoliko numera sa aktuelnog izdanja Zenith. Odsvirali su sledeće pesme: Die for the Devil, Undying Evil, From Beyond, Zenith of the Black Sun, Live for the Night. Potom se dogodilo iznanađenje na sveopšte oduševljenje prisutnih. Naime, Enforcer je izveo kultnu numeru jednako kultnog sastava Divlje jagode, Let na drugi svijet, i to pevajući je originalnim tekstom! Beše neverovatno dobro! U glavnom, članovi Enforcera bili su veoma pozitivno raspoloženi, te su, sa lakoćom, čini se, napravili neverovatno uspešnu interakciju sa publikom, koja u inicijalnom delu, usled svega što se dogodilo, shvatljivo beše neodlučna. Enforcer je sve razoružao i napravio odličnu uvertiru, koja je po svim parametrima prkosila aktuelnim okolnostima. Finale svog nastupa realizovali su numerama Take me out of this nigtmare, Destroyer i Midnight Vice. Uz glasne ovacije, grupa je okončala svoj nastup.
Nakon toga, otidoh na Main Stage, gde je oko ponoći otpočeo nastup mladog, planetarno poznatog trep izvođača Desiigner-a. Nastup je započeo DJ, koji je vrteo nekoliko popularnih trap pesama pre početka. Nakon toga, pojavljuje se Desiigner i na samom početku skače u publiku, koja takav akt bučno pozdravlja. Nisam pohvalno upućen u diskografiju, ali primetih da je izveo neke od svojih najpoznatijih numera, poput: Tiimmy Turner, Zombie Walk, Caliber, Pt.2, te njegov najveći hit, koji mu je, verujem, upravo i doneo planetarnu popularnost – Panda. Publika beše u delirijumu, a ovakvi izvođači, osim auditivnog aspekta, nude i vrlo interesantan vizuelni. Publika je neumorno pristizala te je, uprkos lošem vremenu, Main Stage za vreme Desiigner-ovog nastupa bio itekako pristojno popunjen.
Na Addiko Fusion Stage-u čekalo se na nastup prve dame finske sympho metal scene, Tarje. Poznata po dugogodišnjem radu u čuvenom Nightwish-u, te solo karijeri, Tarja je privukla značajan broj posetilaca, koji su kontinuirano pristizali. Pedesetak minuta iza ponoći označilo je početak njenog nastupa. Na scenu stupaju muzičari koji čine Tarjin prateći bend, te nakon inicijalnih riff-ova numere No Bitter End, pristiže Tarja, pozdravljena ovacijama brojne publike. U jednočasovnoj izvedbi, Tarja i bend odsvirali su sledeće: 500 Letters, Demons In You, Calling from the Wild, Victim Of Ritual, Innocence, Dead Promises i Until My Last Breath. Osim pomenutih numera, koje je publika relativno pasivno propratila, konkretne reakcije i ovacije pristižu pri izvođenju obrada njenog nekadašnjeg bend Nightwish – Planet Hell i Over Hills and Far Away, koju je originalno izvodio Gary Moore, dok je Nightwish realizovao veoma uspešnu i unikatnu obradu ove numere. Činilo mi se da Tarja i njen sastav odrađuju ovaj koncert. Beše profesionalno, stabilno, uigrano, premda to uopšte nije upitno, ali, činilo mi se da je energija samih izvođača na sceni odrađivačka. Nisam osetio optimalnu zainteresovanost, pasiju, premda sam je očekivao.
Svemirko je nastupio oko 2 časa posle ponoći. Ovaj bend imao je ubedljivo najveće tehničke probleme od svih čije sam nastupe ispratio tokom ovogodišnjeg izdanja festivala. Hrvatski elektro fusion pop sastav na bini je proveo 20ak minuta nameštajući se za nastup. Kako bi ubili dosadu pri čekanju, grupa je izvodila mikroimprovizovane džem partiture. Najzad, uslovi za nastup bili su obezbeđeni, te je Svemirko otpočeo svoj nastup. Za mene je sinoćni nastup ovog sastava bio jedan od najlepših, pa čak i možebitno najlepši koji sam posetio na festivalu. Grupa je izvodila numere poput: Tajne svemira, Meni se ne svira, Miris grada, Žena od vanilije, Ja znam da nešto uzimam i druge. Nastup je bio izuzetno spontan i šarmantan, dok je svirka bila izuzetna, uigrana i stabilna. Takav balans rezultirao je, verujem, sveopštem užitku prisutnih. Žao mi je što je nastup, usled gorepomenutih nedaća, tehničke prirode, morao da se skrati, no, smatram da je Svemirko priredio neverovatno lep i, ponoviću, šarmantan šou, te da je na pravi način predstavio svoje stvaralaštvo.
Usledila je duža pauza, koju smo iskoristili u cilju revitalizacije. Naš umor je bio očigledan, a ostatak dana nosio je ostatke nevremena. Nakon kratkog odmora, bili smo spremni za nastavak pohoda.
Na Fusion-u je oko 5 časova i 30 minuta ujutru nastup otpočeo legendarni Eyesburn. Broj ljudi bio je poražavajuće skroman, za bend takve reputacije, takvog povoda i takvog kalibra. Originalna postava koju čine Kojot, Lale, Mengele, pojačani gitaristom Laletom, koji je u Eyesburn-u svirao u postavi pre povratka originalne. Nakon petnaestominutnog soundcheck-a, optimalan uslov za nastup beše uspostavljen. Uz osmehe i zahvalnost prisutnima na ostanku do samog kraja, Eyesburn je počeo svoj nastup. Ako se ne varam, svoj set otpočeli su numerom It’s Coming Out. Bend svojеvrsnom povratničkom turnejom stavlja akcenat na ranе radove njihovog diskografskog opusa. Neke od pesama koje su svirali bile su: Foolin’ I&I, Shine, Sister, Agony, All Right, Starkblind, War Control, Sun. Bend zvuči odlično, uprkos manjim sporadičnim tehničkim problemima koje su detektovali. Nemanja Kojić Kojot i ekipa i nakon toliko godina, prožetih turbulentnim fazama, poziva na mir, dobrotu, samosvest i borbu protiv zla. Uz osmehe, lepo vreme i odličnu svirku, publika je mogla samo da uživa. Publika je zajedno sa bendom pevala pesme uz koje je odrastala i stasavala. Bilo je čak i šutki! Nakon sat vremena, bend je okončao svoj nastup odsviravši najvažniju numeru u svojoj karijeri – pesmu Fool Control, koja beše propraćena najudarnijom reakcijom prisutnih. Nakon te numere, uz snažne intencije publike, Eyesburn je kroz bis odsvirao obradu numere Šejn, grupe Haustor, i time zvanično okončao svoj nastup.
Frozen Moonlight nažalost beše kolateralna šteta novonastalih promena, koje su, saodnosno vremenskoj katastrofi, rezultirale pomeranjem nastupa sa prvobitno najavljenog, u 19 časova i 30 minuta u 6 časova izjutra. Grupa je, dakle, praktično pola dana provela čekajući na svoj nastup. Stoga, neophodno je i nadasve ljudski uzeti ovakvu okolnost u obzir. Dakle, Frozen Moonlight je u svom dvadesetpetominutnom nastupu na Explosive Stage-u nekolicini prisutnih predstavio četiri autorske numere, sledećih naziva i sledećeg redosleda: Kintsukuroi, Cinder, Embers i Afterglow. Tvrdim da bend, koji u sastavu broji tri gitare, može mnogo kreativnije da realizuje i redizajnira postojeće melodije. U protivnom, čitava stvar čini se besmislenom. Elem – iako vidno umorni, momci su predstavili svoj rad na zaista korektnom nivou, te pokazali potencijal koji kao zajednica fakat poseduju. Svirka, pa čak i energija članova bili su na veoma dobrom nivou. Posustajanja i blažih oscilacija je bilo, ali to moramo da posmatramo u neizostavnoj korelaciji i interferenciji sa pomenutim nedaćama sa kojima behu suočeni. U jednom trenutku se isključio agregat, koji je korišćen, verujem, usled mera predostrožnosti organizatora, te je grupa u finalnoj fazi numere Embers zastala na kratko. Publika, koje nije bilo mnogo, pružila je veoma lepu povratnu energiju ovoj grupi. S obzirom da sam prisustvovao njihovom koncertu u novosadskoj Crnoj kući, tvrdim da bi bend, da nije došlo do nedaća koje su uzurpirale čitav foncept festivalskog finala, pojeo scenu i predstavio svoj rad u najboljem svetlu, a verovatno imao i ubedljivo najposećeniji nastup za prvog izvođača na Explosive Stage-u.
