Previše sam se radovala ovom događaju, pa sam sva srećna ušla u Mikser. Nisam mogla da verujem da će se sve to zaista dogoditi. Da doživim bar jedan segment originalnog zvuka benda uz koje su odrasle mnoge generacije, pa i ja. Marki, kao jedini živi član, ovakvim događajima treba da čuva bend od zaborava.
Od 21 čas puštali su pank hitove i ljudi su se okupljaji u sve većem broju. To je bio najbolji način da se publika pripremi za sve ono što je sledilo. Tačno u 22:30 Marki Ramone je izašao na binu i povikao reči koje je svako u toj prostoriji znao: Hey ho, let’s go! Zatim je seo za bubnjeve i začula se pesma Rockaway beach. Ne znam jesam li ikada videla da je energija toliko jaka na prvoj pesmi. Ređali su po nekoliko pesama za redom, bez pauze, kao što su Ramonesi to nekada i radili. Mogla sam, kada zatvorim oči, da vidim njih u punom sastavu. Tada nisam bila ni u planu, ali mogla sam to da vizuelizujem. Sve je bilo dobro uvežbano, čak je i pevačpo izgledu, a i po glasu, ličio na Džoija Ramona. Verujem da ste navikli da u šutci viđate uglavnom muškarce, i to one koji ni nemaju dvadeset godina. Elem, ovde je slučaj bio, da oba pola, sredovečnih godina, nisu mogli da odole da ih zvuk ne ponese.
Sve je nosio zvuk, a ljudi su bili neverovatno fini. Pomogali su jedni drugima ako se neko sudari, a to se dešavalo, jer se publika konstantno pomerala. U jednom trenutku bila sam kod prvog reda, a u drugom sam bila negde na sredini, gde se šutka i rađa. Nemojte me shvatiti pogrešno, ali i da sam imala mogućnost, ne bih bila u press delu. Moje mišljenje je da se na taj način koncert ne doživljava, već tako što budeš u publici. Onda pustiš muziku da te ponese.
Hitovi omiljenog mi pank benda su se ređali jedni za drugim, a iz sveg glasa se pevalo. Sastav je pravio pauze, trebao im je odmor, a publika je za to vreme sve vreme vikala Hey ho, let’s go! Prevelika količina emocija bila je prisutna ovde. Roditelji su dovodili svoju decu, te zajedno sa njima uživali. Moje emocije i dalje samo bruje i bruje. Slušala sam uživo ono što sam mislila da neću nikada.
Definitivno mislim da je ovo bio jedan od najboljih koncerata na kojem sam bila. Onoliku energiju između benda i publike ne znam gde sam još videla. Šta bi tek bilo da je cela postava Ramonesa živa? Pa, mi ne bismo ostali živi! Ovaj sastav zanimvljivog sklopa je opravdao cenu karte, i zasigurno svima obezbedio dobar provod. Nisam mogla verovati sa kim delim prostor, a na kraju ne mogu da verujem da je gotovo! Da li je možda preterano reći da mi je ovaj događaj ulepšao tešku godinu?
