-Je l’ ide još neko s tobom na svirku?
-Ne, a sa tobom?
-Trebalo je da dođe drug iz Beograda, ali se predomislio…
-Mm, sami u hladnoj decembarskoj noći?
-Činiš da mi bude neprijatno…
Sneg. O, jedva sam dočekala sneg. Danas bogami veje od ranog jutra. Sve je poprimilo snežno-belu boju. Napolju su samo oni koji moraju. Pogrbljeni, kriju se iza tamnih kišobrana, koračaju polako, razume se, to su trenutno jedine mere opreza. Ja se, kao kontrast njima, užurbano trudim da se izborim sa snažnim snežnim pokrivačem i da smanjim vreme svog kašnjenja na minimum. Eh, džaba sam stavljala maskaru – sada se nalazi svuda po mom licu osim tamo gde bi trebalo da bude. Jedva čekam da me vidi ovakvu. Rekao je da idem Fruškogorskom i da me čeka kod apoteke. Samo pravo, stoji ispod zelenog plusa. Čeka već pola sata. Na grobu će mi pisati: Vinona, ona koja je uvek svuda kasnila. Prepuštam se rođenom novosađaninu u putu ka Crnoj kući. Sva sreća, ovog puta ne moram da lutam sama. Sva sreća, nije previše ljut…
Ulazimo u sred svirke lokalnog stoner benda Stiff Buscemi. Prva stvar koju uočavam je da im je mala ova bina, nemaju dosta mesta za kretanje. Kasnije sam uvidela da im to nije predstavljalo nikakav problem. Odmah krećem u borbu sa vratima toaleta. Pobogu, kako se ovo otvara?! Vraćam se u masu, prilično je brojna, a ovi momci super zvuče. Hajlajt nastupa je definitivno instrument kom ne znam ime, ali mi se čini da to poseduje Bridžit, zelena Mnjau mnjau mačkica… Među publikom su i članovi bendova koji će kasnije nastupati, i oni se, kao i ostali prepuštaju muzici, prepuštaju emocijama… Masa maše glavama kroz mrak, ko zna o čemu sada razmišljaju. Meni su misli oduzete, pokušavam da se fokusiram na bubanj i – pokušajte da zamislite kako med curi u saću – da, mislim da je to najbolji opis muzike ovog benda koja se sliva preko svih atoma organizma.
Nakon domaćina, na sceni se priprema ekipa grupe Šajzerbiterlemon. Sve senke je prva izvedena pesma i pretpostavljam da spada u neobjavljeni materijal. Poznate su mi samo pesme sa objavljenog EP-a, a na moju veliku radost, večeras sam čula veliki broj nepoznatih mi numera od kojih je pesma Jači na mene ostavila najveći utisak. Postoje problemi sa ozvučenjem: Je l’ može vokal malo više? No s obzirom da večeras po prvi put slušam Šajzere, meni zvuče sasvim fino, a devojka za bubnjevima me je oduševila. Vi onda pričajte o tome kako više nema dobrih bendova u Srbiji, ja sam upravo potvrdila svoj stav koji podržava suprotno. Idemo jako i bez priče!, a tako je i bilo. Pesme se ređaju jedna za drugom, jedino smo bili obavešteni o tome da postoji spot za pesmu Na dno; i da se očekuje šutka za Čudne ljude. Pa hej, od Novosađana šutku da očekuješ? Šalim se, nemoj sad neko da mi se uvredi, nego imam neki osećaj da su Šajzeri otišli sa bine sa neispunjenim očekivanjima. Čast izuzecima, Ivane, slažem se, odradio si svoj deo posla. Što se ekipe tiče, ostali ste nam dužni za Debele žene i Poseban, pa nam dođite opet što pre da to ispravite, a i mi da se popravimo u ulozi publike!
Killing floor za uvod. Nisam očekivala ovoliko ljudi. Eh, dok dođem do toaleta, pa dok tamo sačekam red, proći će bar tri pesme. Ne bih da rizikujem. Suzdrži se. Na prste jedne ruke mogu nabrojati ljude koje sam prepoznala u masi, a masa je zaista kvalitetna. Očito je veća zainteresovanost nego što sam pretpostavljala preispitujući drugare. Šutka je još uvek jedva uočljiva, a zabeležen je i jedan crowdsurf. Ivane, moram još jednom da ti se obratim i ovim putem zahvalim što si me spasio. Stvarno nisam od onih koji su sposobni da ostanu stabilni dok nose nekoga. Problemi sa ozvučenjem koji su se vukli tokom cele večeri osete se i sad, no to nije ugrozilo celokupnu atmosferu koja je, čini mi se, najlepša bila tokom Pustinje. Zagrljaj oko struka, zatvaram oči, obilazim sve svetove za tih 6 minuta… Ovo vredi doživeti. Pre Pustinje nas je ispomerao ritam kao Ritam mašinu, a oo mnogo nam se sviđaš poručila bih ekipi Vizelja i time nagovestila da očekujem da se uskoro vidimo opet. Bila si u Beogradu kad smo svirali sa Prototipom? Eto, opet si došla, haha. Pa, zvali su nas malo pre da sviramo negde, tako da se verovatno vidimo uskoro opet negde u Novom Sadu! Svirka je završena nešto posle ponoći, pesmom Seksualni manijak. Ovog puta odsvirali su je samo jednom. Šteta. Otišli su u najgorem mogućem trenutku – taman kad su se napokon svi opustili.
Legli smo na binu da malo odmorimo. Zahvaljujemo što nas niste osuđivali i što ste bili puni razumevanja, pa nas niste izbacili. Nakon oko pola sata, vrativši snagu, ustajemo i polako se krećemo ka izlazu. Uočavam natpis karte za Svemirka po ceni od 450 dinara možete kupiti ovde iznad šanka, pa pitam kad će svirati. 21. i 22. decembar. Eh, nikako neću moći da dođem, a vi ako ste u mogućnosti podržite alternativnu scenu.
P.S. Zaista je divno kad mlatarate tim cigaretama dok svi igramo u prepunoj prostoriji.
