Crno nedeljno veče

Nedeljno veče uglavnom služi za mirovanje i skupljanje snage za ponedeljak. Sve to deluje kul, ali je potrebno povremeno i razbiti tu praksu. Sinoć je razbijanje monotonije bilo u vidu death metal svirke. Pomeranje džigerice je bilo zagarantovano.

Prvi na binu je izašao bend No More Fear. Na oba kraja bine su stajali baneri sa njihovim logom ispod kojeg je pisalo da su oni sila death metala ili tako nešto. Ispostavilo se vrlo ubrzo da im taj slogan ne pije vodu, jer nisu sila, a najmanje od svega su death metal. Iako odlično usvirani i navežbani, to im nije garantovalo da budu zapaženi, a uz to i izgledaju smešno. Ne može čovek da ih shvati ozbiljno, čak i ako se svojski potrudi. Stil im je prilično nedefinisan, uostalom, kao i bilo kojem modernom metal bendu koji se trudi da kobajagi izađe iz šablona. Jedino što ih čini malo drugačijim od ostalih bendova iz te priče je vokalna sekcija koja je prililčno neuobičajena, ali ni to nije dovoljno da bi se mogli smatrati vrednim slušanja, a pogotovo ne dostojnim da budu predgrupa zverskim imenima poput Melechesh i Immolation. Limunada, za zaborav odmah posle svirke.

IMG_2714-(Copy) (Copy)

Gust dim je prekrio binu, a iz njega su izašle četiri kreature u koži, lancima i redenicima pod imenom Azarath. Brutalno, jezivo i glasno, tipično poljski. Prvim taktovima nam je stavljeno do znanja da nema zajebancije s njima. Vođa ovog benda je Inferno, bubnjar Behemotha, koji iz nekog razloga večeras nije bio ovde, iako je Behemoth uveliko završio turneju. Kada se uzme u obzir prethodni bend, čovek ne može da se ne zapita kako su ova dva benda završila na istoj svirci. Azarath je izneo dobrih sat vremena čistog nasilja bez ijednog momenta praznog hoda. Beskompromisno i brzo od prve do poslednje sekunde. Jedini problem je što su im sve pesme jako slične i u svakoj preovladavaju blast beatovi, pa zbog toga vremenom postanu naporni za slušanje. Ali ima i onih koji to vole.

IMG_2766-(Copy) (Copy)

Posle njih se na bini pojavio Melechesh, bend zbog kojeg je došlo možda i najviše publike. Basista, bubnjar i drugi gitarista su izašli na binu za vreme introa. Posle toga se začuo početni rif prve pesme i svi su gledali u čudu, jer taj zvuk nije dolazio od gitariste koji je na bini. Kako je početak pesme malo odmakao, Ashmedi je izašao na binu sa gitarom i time izazvao ovacije svih prisutnih. Masa je počela da skače i da peva, što i ne treba da čudi, jer muzika ovog benda je prilično pokretljiva, catchy i samim tim je idealna za živu svirku. Pored sviranja koje je gotovo savršeno, scenski nastup im je takođe na visokom nivou. Ashmedijeva komunikacija sa publikom je stvar koja možda najviše doprinosi tome da ugođaj koji pružaju prisutnima bude što veći. Iz nekog razloga, stičem utisak da slušalac mora biti upoznat sa njihovim pesmama da bi mu užitak bio potpun. Oni koji nisu upoznati s materijom će sigurno poslušati ovaj bend detaljnije i najverovatnije postati fanovi, jer ovaj sastav slušaocima nudi mnogo. Posle svog seta, binu su prepustili hedlajneru.

IMG_2937-(Copy) (Copy)

Posle poduže pauze između setova, usled tehničkih problema, na binu se najzad popeo Immolation. Posle kraćeg introa, krenula je demonstracija sile na koju niko nije mogao ostati ravnodušan. Iako su članovi ovog benda sada sredovečni ljudi, to ih ne sprečava da iz svojih tela isteraju snagu kakvu mnogi duplo mlađi ljudi nemajz i najverovatnije nikada neće imati. Gitarista Robert Vigna pored unikatnog sviranja ima i neke, samo za njega karakteristične, scenske fazone sa rukama na gitari, koji deluju kao magija. Ross Dolan bi svakako mogao da uđe u red najboljih metal frontmena. Nizak, sa kosom koja je odavno prešla leđa i gromoglasnim growl vokalom, kombinovanim sa virtuoznim sviranjem bas gitare, ne može publiku ostaviti ravnodušnim, ni zvučno ni vizuelno. Što kažu ljudi, ni manjeg čoveka, ni veće snage. Iako ih zvuk nije poslužio, prisutni su svakako uživali u ovoj isporuci energije. Nije bilo neke preterane komunikacije s publikom, ali nije bilo ni potrebno, jer je Immolation bend sa drugačijim konceptom i drugačijom muzikom nego MelecheshImmolation možda ne nudi veselje u onom klasičnom smislu, ali zato nudi brutalnu snagu, ravnu osećaju kao kada te neko šutira u glavu sat vremena bez prestanka. Vrhunska krvavica za iskrene death metal poklonike.

IMG_3054-(Copy) (Copy)

Danas je novi dan i treba da se ide na posao, u školu ili gde već ovako polomljene kičme i ostalih kostiju u telu. Da li će biti teško? Podrazumeva se. Da li će nam biti žao? Neće. Zašto bi? Dobili smo najbolju moguću stvar koja će nas pogurati da gazimo dalje kroz bedu, sivilo i siromaštvo koje nas okružuje svaki dan.