Babe, čuvena eks ju rok grupa iz Beograda, posle više od 20 godina održala je samostalni koncert sinoć u Mikser Hausu. Poslednji beogradski koncert Baba desio se negde krajem devedesetih, niko od članova ne pamti kada i gde, a bend je u Beogradu, nakon ponovnog okupljanja pre neku godinu, zabeležio samo niz izuzetno uspešnih festivalskih nastupa. Publika je u Mikseru uživala u proširenom repertoaru od nekoliko pesama koje ljudi do sada nisu imali prilike da čuju.
Početak koncerta je bio najavljen za 21 čas, međutim svirka je kasnila skoro sat vremena. Izašli su na scenu oko deset, a ljudima to kašnjenje uglavnom nije predstavljalo problem. Neki su cupkali, naslanjali se na zid, šank, sedeli za stolovima, pošto ih za ovaj koncert nisu sklonili s obzirom na većinsku stariju generaciju posetilaca kojoj više prije ovaj vid praćenja koncerta, od guranja i skakanja u masi. Masovno je ispjano pivo u krugu prijatelja u ne tako punoj sali Miksera.
Malo nakon početka prostor se fino napunio, ali i pored toga bilo je sasvim dovoljno mesta da može da se igra, mimoilazi s drugim ljudima, ne prosipa pivo u letu i čak malo i komunicira. Publika je jedva dočekala da se pojave, vedra, nasmejana, s početka je već krenula da peva refrene s Žikom. Za početak svirali su sasvim novu pesmu Primabalerina, koja je nastala kao tok misli i igra reči s jasnom porukom kako je umetnost zamrla. Krenuli su s nekim laganijim tonom i činilo mi se bez neke dinamike koja pokreće. Međutim od legendarne numere Da te vidim golu atmosfera se odmah popravila. Vesela, razigrana, pozitivna energija kružila je ovim mestom.
Potom je usledio deo pesama uz harmoniku, među kojima najveći utisak ostavlja Loša navika uz koju su gotovo svi pevali i igrali. Posebno je najavljena pesma koja je rađena s Bajagom, Slike jave i sna, a pravili su prelaaze od bržih ka sporojim pesmama i obrnuto.
U jednom trenutku na sceni im se pridružio Nikola Vranjković kao gost, pa su zajedno odsvirali Ćuretinu. Žika je upitao publiku koliko njih zna pesmu, javilo se sedmoro, međutim ipak su bili stidljivi, jer je većina znala reči pesme i pevala uz njih.
Negde na polovini koncerta, napravili su kratku pauzu i vratili se isto onako euforični kao kada su izašli ne binu prvi put. Odsvirali su, uslovno rečeno, novu pesmu, objavljenu pre par godina, na koju se pre toga čekalo 15 godina – Daj mu ga Lola. Za nju su uradili i spot, a kritikovana je zbog primesa narodnog melosa, što je Žika kroz šalu i spomenuo.
Šankerica kolo, jedna od energičnijih pesama terala je ljude da skaću i vesele se bez prestanka. Vozići, veseli krugovi, gurkanja, skakutanje i nasmejana lica, to se najviše isticalo.
Usledile su šaljive, vesele pesme na koje publika najbolje reaguje, Parodija života, kao i Piksla od kristala s prvog albuma Priče iz života jednog idiota, na kom su radili Margita Stefanović (EKV), Vidoja Božinović (Del Arno bend), kao i mnogi drugi.
Neizostavna, s istog albuma, svima omiljena Noć bez sna ostavljena je za kraj. Svi su pevali u glas od početka do kraja. Na licima su mogle da se primete razne emocije, možda i neke skrivene priče koje povezuje ova pesma. Svi su pomislili da je to bilo sve od Baba, a onda su se začuli legendarni stihovi Ko me ter’o da te volim, ko me ter’o, bez kojih ne može proći koncert ovog benda jer je ta pesma nekako asocijacija na njih i onima koji ih ne slušaju. Svi znaju ovu pesmu otpevanu na hiljade puta. Publika je željno iščekivala i bis uz glasne uzvike, što je bend i ispoštovao.
Utisci i mišljenja o koncertu su podeljena. Za mene nije bilo dovoljno živosti i nekog pokretačkog duha, dok je neko imao potrebu da igra sve vreme. Međutim, neosporno je da su mapravili lepu atmosferu, razveselili ljude, okupili na jednom mestu toliko različitih generacija s jednim ciljem i to je prava stvar.
