Atheist Rap – Stend ap svirka u Futogu

Je l’ smo još u Veterniku ili smo ušli u Futog? Toliko se šire, uskoro će se i sa Begečom spojiti…
(…)
Lepo sam te zamolio da krenemo ranije, sada neću imati gde da sednem. Znao sam.

Pronašao je mesto, odmah do vrata. Jedna od mana što se tiče odlaska sa tatom na svirku je ta što će njemu biti potrebno mesto da sedne, a ja ne pamtim kad sam na neko dešavanje došla ranije da bih zauzela mesto. Sledeća je to što uporno odbija da zapleše sa mnom. Ali u redu, oprošteno ovaj put.

Svima dobro poznata skupina šećka se oko bine, nameštaju se i odlučuju da počnu da sviraju upravo kada sam zatvorila vrata od toaleta. Sve se mislim, eh, i u retkim prilikama kada ne zakasnim na svirku ja opet ne budem tu da uhvatim početak. Pop nabraja neke brojeve pre pesama, a ja, plavuša, naravno ne razumem o čemu se radi. Ispostavilo se da su to bile pesme sa liste koje su se ređale od poslednje do prve i koje su oni koji su svratili pre na lokaciju dešavanja izglasali. Jasno.DSC_0443 (Copy)

Ovo veče Pop je simultano bio i pevač, i član publike, i besednik, kritičar, komedijaš i fotograf. Nakon skoro svake pesme on ima nešto da prokomentariše ili saopšti. Mnoge su mu izjave bile nejasne, nerazumljive, ali sama pojava nasmejanog zajebanta koji bez ustručavanja, ali sa suptilnom dozom šarma, govori o svemu što mu je u momentu u glavi, sa izraženim smislom za retoriku, stvarala je prijatnu atmosferu i masovno grčenje od smeha. Mnogo aluzija, nekoliko sublimisanih prozivki i ni traga od bilo čega što ne bismo svrstali u pozitivno. Osim možda razloga što smo ovo veče imali priliku da čujemo i jednu koja se retko svira, Delfin. Pop se za vreme njenog izvođenja utopio u publiku. Vraća se na binu, diže pogled koji je bio fiksiran za pod, nastavlja istim intenzitetom, opet vidno pun energije, nepresušni izvor šarma i smeha.
Najupečatljiviji trenutak svirke sadržan je u apelu da publika ne zbunjuje izvođače. Citiram: Mi nemamo problem da vi tekstove naših pesama pevate na vašim lokalnim dijalektima i jezicima, jedino ako u tom momentu pokretom usana, obraza, brkova, nečega već…, brade, očiju – zajebete pevača, onda može doći do problema. Ali ako se razumemo nećemo imati problem. Sviđa mi se kako pevate. Lepo ste pevali, lepe ste face pravili. Ne kažem ja da je to zbog ove numere, nego onako nekad, malo me nekad iznenadi tekst sa vaših usana. Onda smo, uz pomoć Raduleta, napravili kompromis: dakle, pevajte, ali kameno lice varijanta. Nakon apela došlo je objašnjenje pomenutih brojeva: To bi bilo to, ostale su još 3 numere za kraj i puno za bis, hvala vam što ste birali, sledeći put ćete imati priliku da birate tek 2020. godine, al’ Bože moj (…) to je relativno blizu. 11-12 kilometara, to nije ništa. Grupa Atheist Rap iz Novog Sada, gitarista se raštimovao skoro skroz, numera od grupe se zove Ne bi bilo fer. Zaista ste bili divni. Kraj citata. Stadoh, razmišljam, čekaj, pa što će svirati tek 2020. i hvata me panika jer sam shvatila da smo već u 2019-oj. Nije fer.
Na drugom mestu našla se U zmajevom gnezdu, a prvo mesto zauzela je, očekivano, Dr. Pop. Nakon odabranih pesama usledile su, kako je obećano, mnoge koje su svrstane u bis. Kroz šum čujem Peru kako dobacuje Vidu (PMS) ovo je naša, zatim Ateisti sviraju pesmu Lopovi i žace. Čini mi se da su jednom tokom izvođenja i spomenuli 5 minuta slave, čiji su članovi tik ispred bine podržavali sugrađane, ukazivajući na svoju privrženost. Emocija je primetna, no osim odnosa na relaciji PMS – Ateisti, bilo je u kompletnoj svirci nečeg sentimentalnog, teatralnog. Mnogo više volim ovakve klupske, skoro pa porodične svirke nego one ogromne gde na repertoar stane nekoliko najmejnstrim pesama, da bi svi bendovi ugrabili nešto vremena da odsviraju svoje. Nije da nisam velikodušna, ali što se bendova tiče, volim da ih delim sa manje ljudi, nekako su onda, eh, kako da se izrazim… prisutniji. I članovi publike i izvođači. Zaista lepo veče.DSC_0468 (Copy)

Nakon ove svirke Ateisti spremaju spektakl u subotičkom klubu Mladost, gde će svirati sa pomenutim sastavom 5 minuta slave. Vide, hvala ti za majicu i vidimo se u Subotici!
Hvala Raduletovom sinu što nas je fotografisao.

Jedva sam uspela da izvučem tatu iz lokala, raspričao se sa ljudima i shvatio koliko je svet mali. Poljubac u kosu. Eh da mi je neko rekao da ću ponovo ići na svirku Ateista nakon one ’96, i to sa tobom… hm, ovoga puta sam te pobedio što se tiče poznavanja tekstova, no, drago mi je što si upoznata sa gradivom.