Ljubitelji alternativnog roka sinoć su se u ogromnom broju skupili ispred Centra za kulturu Božidarac već oko 20 časova kako bi čuli još jednom u nizu Bjesove, koji su ovom prilikom odlučili da sviraju svoja prva tri albuma.
Prva predgrupa bio je mladi beogradski sastav Sink koji je otvorio ovo veče sjajnim nastupom pred ne tako brojnom publikom. Bend je nastao 2012. godine i do sada su objavili nekoliko singlova, uključujući i Tišina i ćutanje koju smo imali prilike da čujemo u Božidarcu. Doneli su sa sobom duh alternative i grandža svirajući numere sa svog debi albuma Sve što nisam ja.
Usled kratke pauze na scenu je izašao gornjomilanovački bend Strah od Džeki Čena, fuzija roka, bluza, fanka i panka. Skupilo se tad već malo više ljudi, ali toliko da je bilo prostora za stajanje i međusobno komuniciranje uz pivo. Žanrovski se razlikovao od prethodnog, s laganijim ritmom mamio je ljude na đuskanje. Slušala sam ih prvi put i na mene konkretno nisu ostavili neki utisak, međutim pesmu Brisel, za koju imaju i simpatičan spot ostavili su za kraj. Veoma pevljiva numera, lako pamtljiva, pevala se i nakon svirke na izlazu. Nisam mogla da prestanem da pevušim La la la refren dok sam se probijala kroz masu ka izlazu.
Odjednom se stvorila ogromna grupa ljudi,red je bio još ispred kapije, pa sve do ulaza. Malo po malo samo su pristizali novi ljudi, entuzijastični da će brzo ući. Međutim, čekalo se ispred podosta, imala sam utisak da neću ni moći da se probijem kroz masu i vratim se opet unutra, a da ovoliko ljudi neće ni moći da stane u salu Božidarca. Postalo mi je jasno zašto na početku na ulazu nisu hteli da prodaju više ni jednu kartu. Malo pregažena ušla sam ipak na Bjesove i koncert je počeo pesmom U osvit zadnjeg dana s istoimenog prvog albuma iz ’91, koja se horski pevala. Usledile su naravno i čuvene Vreme je, Vraćam se dole, Ona te voli i meni jedna od najdražih, Gavran. Publika je u kraćoj pauzi jednoglasno krenula da peva refren pesme Divna je noć, a Bjesovi su ispunili želju i počeli da sviraju, dok je publika nastavila s pevanjem teksta od reči do reči.
Neizostavne šutke i oduševljenje publike na pesme Ime, Kad mi stane dah, koja mi je bila prva njihova pesma koju sam čula, kao i nešto nežnija Bolje ti. Napravili su jako dobru atmosferu kao i na svakom njihovom koncertu, ništa manje od njih se nije ni očekivalo i drago mi je da su ovoga puta svirali prva tri albuma koja su za mene i najbolja.
Bio je ovo možda i najbolji koncert Bjesova na kome sam bila u poslednje vreme. Nisu svirali Kišu, zbig čega mi je bilo krivo iako je dobro kada repertoar pesama nije statičan iz svirke u svirku, ali su nam Bjesovi poslali pravu kišu napolju koja nije prestajala celu noć.
