Ivan Falb (Deathonation): Niko ne može na silu da natera ljude da dolaze na svirke

Poslednjih godina na našoj metal sceni događa se ekspanzija mladih bendova. Jedan od takvih je i novosadski thrash metal sastav Deathonation. Iako se radi o izuzetno mladim momcima, sastav je poprilično aktivan, što koncertno, što studijski. Nedavno je ovaj sastav objavio svoje debitantsko LP izdanje pod nazivom Dragged Into the Beyond, te smo tim povodom razgovarali sa Ivanom Falbom, frontmenom ovog benda.

img_3370-copy
Deathonation @ United Metal Festival 2016.

 

Možeš li naše čitaoce da upoznaš sa Deathonation-om kroz kratku istoriju grupe?

Još 2012.  sam imao ideju da osnujem bend koji će svirati metal, ali tada nisam ni sam bio svestan u kojem žanru bih se najbolje uklopio. Bio sam apsolutni početnik bez ikakvog predznanja, kao i većina muzičara koji ulaze u bend kao pevači. Gitarista Predrag Andrejević je sa mnom od tih samih početaka i ta priča je bila na nekoj mrtvoj tački. Nekoliko ljudi je prošlo kroz bend, ali jednostavno to nije funkcionisalo jer nismo imali istu viziju o tome kakvu muziku želimo da sviramo. U septembru 2013. godine bendu se priključuju gitarista Relja Škrbić i basista Vladimir Čokorilo, a na poziciji bubnjara je u to vreme bio Mihajlo Međedović i tako je Deathonation nastao kao bend! Posle nekoliko meseci bubnjar Mihajlo napušta bend i njega zamenjuje Alen Grujičić, sa kojim smo imali saradnju nešto više od godinu dana, ali jednostavno se nismo pronašli sa njim kao muzičarem, tako da na njegovu poziciju dolazi Siniša Nikolić koji je u bendu skoro dve godine.

Odakle potiče naziv benda i zašto baš Deathonation?

Kad smo Peđa i ja pokrenuli celu priču sa bendom prvi naziv je bio Void Whisper, ali kada su se Relja i Vlada priključili, odlučili smo da sa promenom postave promenimo i samo ime benda. Ja sam, inače, tvorac imena koje po sebi ima dvostruko značenje: Death of nation je prvo, a drugo je Detonation. Zavisi naravno ko kako pročita i shvati. 

Nedavno je bend objavio debi album pod nazivom Dragged Into the Beyond. Možeš li da nam ispričaš kako je tekao proces snimanja albuma?

Album je snimaljen u studiju OWL, Marko Nikolić je radio produkciju. Snimanje je trajalo svega oko mesec i po dana, ali smo zadovoljni krajnjim proizvodom.

Kakvi su vaši utisci sa snimanja i koliko ste zadovoljni finalnim produktom?

Mi smo kao bend prezadovoljni, svako od nas se bas potrudio i to se primeti dok se album preslušava. Možda bi svako promenio neke sitnice na snimku, ali sve u svemu ipak je album prvenac tako da će vreme pokazati. Radimo dosta individualno, ali i kolektivno kao bend. Nadamo se da će se to primetiti u novijim pesmama.

Imate li planovi za promociju albuma?

Promocija albuma je neizbežna. Prva svirka na kojoj smo predstavili publici pesme sa albuma jeste United metal festival koji je održan sredinom oktobra u novosadskom klubu Quarter. Planiramo još dosta nastupa, neki datumi su već potvrdjeni, a za neke tek treba da počnemo pregovore. 

Da li je vaš album konceptualan? Kada govorimo o tekstualnom aspektu vaseg debi albuma, koje tematike su zastupljene?

Na albumu je šarenolika tematika od istorijskih, preko socijalnih i filozofskih tema, ali i fantastike koju jako volim da koristim u svojim tekstovima. Za svakog ima po nešto i to je bila sama ideja od početka, da se ne bavimo samo jednom tematikom. Da li će se to promeniti u budućnosti ili ne, vreme će pokazati.

Da li smatraš da je za uspeh na muzičkoj sceni u Srbiji važniji kvalitet muzike ili marketing?

Mislim da je kvalitet jako bitan, jer ljudi to prvenstveno dosta cene kod bendova. ali naravno i marketing je takođe bitan, jer bez promocije i reklame teško da će ljudi čuti za bend, a kamoli za muziku koju sviraju. U Srbiji ima stvarno mnogo fanzina i portala posvećenih bendovima koji sviraju metal, ali mislim da bi bilo sjajno kada bi se pokrenula i neka televizijska emisija. Ko zna šta će se sve dogoditi za nekoliko godina.

Deathonation @ United Metal Festival, oktobar 2016.

U našoj zemlji se poslednjih godina događa ekspanizja novog talasa mladih metal bendova. Da li grupa Deathonation sarađuje sa drugim mladim bendovima i kakvo koji je značaj tih saradnji?

Saradnja sa bendovima je presudna! Bilo da su u pitanju bendovi koji tek kreću ili koji su godinama na srpskoj metal sceni. Svi treba da se držimo zajedno i međusobno pomažemo. Naravno da svako treba da gura svoju priču, ali je super kad kao mladi bend dobiješ neku pozitivnu kritiku ili kompliment od starijih kolega. Od mlađih bendova sa scene jedva čekam da čujem prvo izdanje od novosadskog black/thrash benda Riverroth, tu su naravno i bendovi Scavenger, Nebula i Exhibition, čije demo pesme jedva čekam da čujem.

Koje bi probleme u vezi sa srpskom metal scenom posebno istakao i zašto?

Moje lično mišljenje jeste da je slaba zainteresovanost ljudi za metal svirke, što je nažalost dovelo do toga da se sve više klubova u Srbiji koji su posvećeni tvrđem zvuku u poslednjih nekoliko godina zatvaraju. Imamo gomilu sjajnih i bendova, što starijih koji su na sceni i preko 30 godina, ali i mladih koji tek počinju svoj rad. Niko ne može na silu da natera ljude da dolaze na svirke. Ja sam uvek presrećan kad god se pojavi neko novo lice na svirkama Deathonation-a, ako ništa, bar je taj jedan put došla i pružila nam priliku. Da li će doći opet ili ne, zavisi od ličnog ukusa za muziku.

Da li smatraš da su metal portali/web magazini u dovoljnoj meri otvoreni za mlade bendove?

Portali i fanzini su dosta otvoreni za saradnju, toga smo postali svesni iz nekog ličnog iskustva. U susret su nam izlazili i Serbian Metal Portal i Nocturne Magazine, a to su, barem što se tiče Srbije velika imena. Mladi bendovi samo treba da se trude i da uvek daju svoj maksimum. Niko se nije rodio kao profesionalni gitarista ili bubnjar, sve to dolazi iz sati i sati vežbanja. Ljudi će jednostavno znati to da prepoznaju i pružiće šansu svakom mladom bendu u kojem, ko zna, možda vide sledeću Metallica-u. (smeh)

Koliko je u današnje vreme teško biti frontmen mladog benda?

U suštini, to ima svojih dobrih, ali i loših strana, tako je u svakom bendu. Frontmen je uglavnom čovek koji ima jako kompleksan posao – da predstavi svoj bend publici na najbolji mogući način. Naravno, frontmen ima dosta obaveza kao što su organizacije svirki za bendove, ali kod nas u Deathonation-u je svako uključen u neku aktivnost kada organizujemo neki dogadjaj, tako da sam zbog toga jako ponosan jer ne radim baš sve sam, uvek mogu da se oslonim na pomoć momaka.

Koje je najbolje iskustvo koje si doživeo sa svojim bendom?

Rekao bih da je to nastup na ZLO FESTU, na kojem smo delili binu sa bendovima Nadimač, War Engine, Obscured i Prototype Unleashed. Bilo je dosta ljudi, atmosfera je bila fantastična i taj nastup će mi ostati u lepom sećanju.

A najgore iskustvo?

Po meni najgore iskustvo je ako ne mogu da čujem sebe dok pevam, a to se nekoliko puta dešavalo na svirkama u Novom Sadu i to bih verovatno stavio za neko najgore iskustvo, da ne mogu da čujem sebe kako se dernjam. (smeh)

Kakvi su planovi grupe Deathonation za predstojeći period?

Pošto smo album izbacili trenutno kao samoizdanje, probaćemo da pronadjemo izdavača. Naravno svirke su neizostavne. Plako krećemo sa organizacijom predstojećih nastupa, spremamo se punom parom, nove pesme su polako u pripremi tako da uvek imamo nekih zanimacija, nikad nam nije dosadno. (smeh)

Ostavite komentar