Dok je publika još uvek ispunjavala poslednja mesta u parteru i na tribinama stadiona Tašmajdan, tačno u 20 časova na binu je izašao Nikola Pejaković Kolja sa svojim bendom. Dobro veče, Beograde, malo ćemo da sviramo, a onda slušamo Whitesnake, rekao je Kolja nakon prve pesme Starost neće nikoga da čeka. Usledile su zatim ipesme Da li venem ili zrim, Mladoženja, Može malo sutra…Tokom Koljinog nastupa publika nije pokazivala veliku zainteresovanost ili bar ne onoliku koliku sam ja očekivao da će pokazati. Ipak, Kolja i bend su ispraćeni velikim aplauzom, mesta su bila popunjena, a nakon kratke pauze sve je bilo spremno za zvezde večeri.
Whitesnake je svoj nastup u Beogradu, u okviru svetske turneje Flesh and Blood povodom novog istoimenog albuma kojim ujedno i proslavlja 40 godina benda, započeo žustro. Dejvid, Tomi, Reb, Majkl, Džoel i Mišel su istrčali na binu u 21 čas i odmah krenuli sa dobro poznatom pesmom Bad Boys, a nastavili sa Slide it in, što je publika spremno dočekala i zajedno sa bendom pevala i skakala. Prilika za jedno od mnogih uključivanja mobilnih telefona i snimanje koncerta bila je već treća pesma Love ain’t no stranger, na nju se nastavila i pesma sa novog albuma Hey you… You make me rock koju sam, kao i ostale sa novog albuma, čuo prvi put te večeri i koja mi se dopala, ni malo ne zaostajući za starim, već proverenim, hitovima. Kaverdejl se, na srpskom jeziku, zahvalio i poželeo dobro veče prisutnima time ih podstakavši da sa njim zajedno otpevaju Ain’t no love in the heart of the city. Orili su se stihovi, svi su pevali kao jedan sve do momenta kada se zaučuo zvuk policijskih sirena koji je uz prateću scenografiju i svetlosne efekte najavio još jedan potencijalni hit sa novog albuma, pesmu Trouble is your middle name. Usledila je još jedna pesma sa novog albuma Shut up and kiss me, ali tek nakon što su, na veliko oduševljenje publike, veštinu u međusobnom duelu odmerili na smenu gitaristi Reb Bič i Džoel Houkstra. Ubrzo je svoje umeće pokazao i Tomi Oldridž koji je sam na bini prvo palicama, a nakon što ih je bacio u publiku, dlanovima održao lekciju sviranja bubnjeva dobivši za to najveći aplauz od početka večeri.
Ostatak benda se vratio, Kaverdejl ih je predstavio i započeo: I should have known better, than to let you go alone…, publika se pridružila i dok su svi u glas pevali Is This Love već se moglo pretpostaviti da će nevreme uslediti, jak vetar koji je postajao sve jači i sve češće munje iza oblaka su ono čega smo svi postajali svesni i dok su neki od gledalaca putem tribina napuštali prostor stadiona i na taj način ostali suvi, ali ipak uskraćeni, za možda, najuzbudljiviji deo koncerta, oni uporniji i verniji su uživali, skakali, pevali uz Give me all your love, kao i uz Here I go again. Epilog svega bila je provala oblaka koja je u roku od svega jednog minuta učinila i članove benda i posetioce mokrim do gole kože, što ipak nije sprečilo Kaverdejla da rečima: This is Belgrade, Serbia, so do you want to make some real noise!?pozove sve da uz Still of the night poslednji put za to veče svi u glas pevamo zajedno sa Whitesnake-om uprkos oluji.
