Zauvek silni thrash metal sastavi

Masi ljudi je smisao života provod subotom, posle stresne radne nedelje. Grad se puni ljudima svih mogućih profila, nastaje ona pozitivna gužva i nervoza. Na drugom kraju grada Sinan, a u domu omladine odlična metal svirka.

Prvi na binu je izašao bend Phobos. U pitanju je bend vrlo nedefinisanog stila, što se mnogima najverovatnije neće svideti. Ni tamo, ni ovamo, što bi rekli. Prilično mi je nejasan njihov stav, a ni imidž i scenski nastup im nimalo ne idu u prilog. Preveliki je kontrast između vizuelnog i zvučnog dojma. Nisam ih mogao shvatiti ozbiljno, jer ipak je to kilometrima od rokenrol priče. Kako to obično biva za vreme nastupa prvih bendova večeri, ionako malobrojni posetioci su još uvek nezagrejani i blago nezainteresovani. Takođe ni zvuk nije bio adekvatan, pa je jako velikim delom i to uticalo da ovaj bend ne bude ispraćen kako treba. Momci su dali sve od sebe i potrudili se, ali im neke stvari nisu išle u prilog.

Sledeći se na binu popeo CounterIgnition. Pristiglo je malo više ljudi, a i bend je dosta življi i agresivniji, pa se shodno tome atmosfera i popravila. Posle kraćeg introa, počeli su svoj nastup pesmom Life Sentenced. Sa prvim taktovima je krenula i šutka. Nastup bez ijednog dosadnog momenta, suva snaga od početka do kraja. Atmosfera najviše podseća na Machine Head, što je u ovom slučaju jako dobro, jer osim snage poseduju i taj svirački kvalitet. U pitanju je uigrana ekipa koja zvuči kao jedan i ne može ostaviti ravnodušnim čak i one koji ne vole ovaj fazon. Zvuk je počeo da se popravlja i to je dodatno poguralo bend. Ređale su se Corporatocracy, No hope in proles, Strike, Middletown, a na listi se našla i Damage Inc. od Metallice, koja je izazvala ogromno oduševljenje prisutnih. Svoj nastup su završili pesmom Daire, obradom Smaka. Prilično živa i energična verzija, a opet je zadržala suštinu originala.

Došao je na red Forever Storm. Sudeći po brojnosti ljudi, oni su bili bend za koji je bilo najviše interesovanja, tako da su oni praktično i bili hedlajneri na ovoj svirci. Na razglasu je zagrmeo intro Inceptum finis, a za njim i pesma Mother. Kako se potrefilo da je upravo njih zvuk najbolje poslužio, zvučali su najbolje od svih bendova. Kvalitet njihovog sviranja i sama pojava su na tako visokom nivou, da mogu parirati svetskim bendovima. Imali su malih tehničkih problema sa bubnjem, ali ih to nije omelo da nastave u najboljem svetlu i sa ujednačenim kvalitetom. U pauzi za vreme nameštanja bubnja je Stefan pričao viceve o veganima i konstatovao je da je jedina varijanta pod kojom bi prestao da jede meso ako bi se teško razboleo, što je publika pozdravila vrlo glasnim ovacijama. Vrhunsko sviranje i komunikacija sa publikom opravdavaju količinu ljubavi koju ovaj bend dobija od svojih fanova.

Poslednji bend ove večeri je bio RapidForce, najstariji bend večeri. Oni koji ozbiljnije prate domaću scenu znaju da je u pitanju jedan od prvih thrash metal bendova u bivšoj nam drzavi. U svojoj prvoj eri postojanja su izdali jedan demo i jedan album, a od okupljanja krajem devedesetih jos jedan album, koji je krenuo u groove smeru po uzoru na Panteru, Machine Head i ostale velikane tog vremena. Takodje su nastupali i kao predgrupa Slayeru 2013. godine. Ovaj nastup je vatreno krstenje za njihovog novog vokala, Jovana Prokopića. Svirku su otvorili pesmom Who Wept For Them, a za njom su svirali i Blindness, Eye For An Eye, Hero,Worthless, Far From Myself i ostale hitovi sa oba albuma. Nažalost, iako nisu nista manje dobri od Forever Storma i CounterIgnitiona, iz nekog razloga se broj ljudi u sali smanjio, a i zvuk je malo oslabio. To im svakako nije smetalo da svoj nastup iznesu maksimalno profesionalno i da u njemu uzivaju pre svega oni sami, a onda i ostali prisutni. Desila se i jedna vrlo nesvakidasnja scena dok su oni svirali. Iako su stejdz dajvovi skoro pa obaveza na ovakvim svirkama, zanimljivo je da su ovaj put akteri istih bili stariji članovi publike umesto klinaca. Iako je, kao što sam napomenuo, ovo bilo vatreno krstenje novog vokala, kao gost se pojavio i bivši pevač Lazar Dragojlović, tokom pesmama Something To Destroy i Union. Na binu se vratio Jovan i svoj nastup su zavrsili sad već kultnim hitom sa albuma prvenca, Sky’s Burning Higher.

Ovo je bio pravi događaj za prave metal sladokusce. Iako je uvek mnogo lepše videti punu salu, nekad je možda i lepše da se na svirci pojavi mala ali odabrana ekipa pravih ljubitelja žanra i bendova. Svakako je još jednom dokazano da naši bendovi po kvalitetu ne zaostaju za stranim kolegama, samo je potrebno da ljudi to primete i da budu malo manji pomodari nego što su sada.

Ostavite komentar