Veče puno čini

Konačno je došla i ta sreda kad se Dom omladine zavio u crno.

Koncert je otvorio zagrebački sastav Phantasmagoria pesmom Lightness. Nije bilo kašnjenja, čak je bend počeo nekoliko minuta ranije i za to sve pohvale organizatorima. Malo ljudi je čulo za njih, ali verujem da će oni koji su ih čuli večeras poželeti da ih čuju ponovo kada se utisci sa ovog nastupa malo slegnu. Bend ima prizvuk Joy Division-a ili možda čak zvuče kao hardcore verzija Dobrog Isaka. Bend izuzetno dobro zvuči, prateći vokal je odličan i kompletnom izvođenju daje jači zvuk. U nekim momentima je muzika ovog benda toliko uticala na mene, da se dešavalo da se od zvuka naježim. Publike nije bilo mnogo. Ljudi su povremeno cupkali u ritmu, a najviše su se pokrenuli za vreme pesme Devojka od bronce. Publika je do kraja koncerta živnula i želela da čuje šta još ovaj bend ima da ponudi, ali je satnica striktno poštovana.

img_7250-copy

Pred nas je zatim izašao švedski sastav Eleine. Nikada nisam čula za ovaj bend. Bila sam veoma iznenađena kada se ispred mene pojavila prelepa devojka duge kose i pomislila sam kako će tu stajati za ukas. Međutim, ona je svojim glasom osvojila ljude u Amerikani. Prateći vokal gitariste je bio izuzetno simfoničan i sve je delovalo veoma dobro uvežbano. Publika je napokon oživela i sala se lagano punila. Pevačica je izvodila zapanjujuće dobar trbušni ples koji je navodio momke, a i neke devojke, da je netremice posmatraju. Bend je nakon nastupa izašao ispred sale i bio otvoren za razgovor i fotografisanje sa publikom. Definitivno ću nastaviti da ih slušam.

img_7349-copy

Kao polednja predgrupa publici se predstavio bend The Foreshadowing. Iskreno, oni su mi se namanje svideli, ali je publika na njihov nastup najbolje reagovala. Zvuk je bio čistiji nego tokom nastupa prethodnih bendova, te su se tekstovi mogli jasno razumeti. Gothic i doom zvuk smenjivali su se na sceni, a ispred nje radosni uzvici. Rimljani su bili odlična uvertira za ono što su svi čekali.

img_7553-copy

Kao mračna sena, iza oblaka dima pojavio se Moonspell. Ista ona publika koja je sve vreme stajala kao da čeka bus, u trenutku je počela da skače i horski peva stihove ovog benda. Međutim, publike je i dalje bilo malo. Moguće da je razlog to što je koncert održan u sred radne nedelje. Ali nikoga tu nije bilo briga šta je sutra. Bilo je bitno ono što se dešava pred njima. Bend je odmah napomenuo da gaji veliku ljubav prema Srbiji, a i ime Beograda su izgovorili bez greške. Iako tri godine nisu nastupali pred srpskom publikom, izgledalo je kao da nije prošao ni dan od tada. Ruke su bile u vazduhu, skakalo se i pevalo. Nije bilo vremena da se popije pivo ili popuši cigareta. Energija je bila snažna, emocije jake, a bend je podsticao publiku da ih sve više ispoljava.

img_7656-copy

Ono što se sinoć dogodilo dugo će ostati upamćeno. Iako bi sve ovo bilo vredno čekanja, sve je počelo na vreme. Moonspell je sve vreme koje je imao dao nama. Niko se nije umarao, svi su bili začarani, a i mesečina je bila pomalo čudna.

Ostavite komentar