The Rumjacks u Božidarcu: Deset godina postojanja proslavljeno feštom u Beogradu!

Lock, stock & two smoking cigars, dve kafe i dva sata do polaska u Božidarac. Posle besomučnog brijanja mužjakove glave, ozbiljnog razmišljanja da ga pošaljem u određenu instituciju na ozbiljne analize, doterivanja i ritualnog zajedničkog kafenisanja krenusmo put pod noge da pomažemo Straji i dočekamo famozne Rumjacks-e. Dođosmo u prazan klub među iskusne Australijance i njihovu opremu koju baš i nisu bili voljni da dele sa domaćim bendovima. Na bini su se na kraju cele priče našla dva seta bubnjeva, tik jedan iza drugog. Naravno, tri domaća benda su nesebično delila jedan ceo set, dok su gosti imali jedan za sebe. Bilo kako bilo, dogovoriše se na kraju koliko bubnjeva će biti na bini i ko sme ući u bekstejdž.

 

Još par piva i svirku su započeli Cassidy’s Brewery uz polu praznu salu. Međutim, u nepunih 10 minuta Božidarac se napunio, pa je koliko-toliko ljudi napokon živnulo. Sve mi se činilo da je publika jedva dočekala da ovaj mali petak baš ove srede počne. Cassidy’s Brewery su otpočeli ovo veče bez ustručavanja i priredili su jedno sasvim solidno otvaranje ovog kulturnog zbivanja. Njihov vrhunac ove večeri dogodio se uz obradu stare narodne pesme Johnny i Hardly Knew Ya’, uz koju su svi glasno skandirali. Sasvim solidan početak.

Cassidys Brewery

Kratka pauza za cigaretu i malo vazduha je prekinuta verovatno najvećim iznenađenjem ove večeri. Bend Blast 77 sinoć je i više nego pomerio naša očekivanja. Na bolje, naravno. Obrade Sham 69, koje pride zvuče bolje od originala, su nas sve naterale da se dobro iskačemo cokulama po lepljivom podu Božidarca. Pred kraj nastupa na binu su pozvali i Slavka Goatmare-a, nama poznatog iz bendova Raskid 13 i Goatmare & The Hellspades. Zajedničkom energijom i vokalima digli su publiku na noge. Iskreno se nadam da ćemo uskoro imati prilike da ih ponovo slušamo.

Blast77

Scordisci magnum opus naše irish scene, bez preterivanja. Njih osomorica i jedna jedina veličinstvena Ana jedva su se nagurali na binu Božidarca. Atmosfera je već bila i prezagrejana, pa je po običaju bilo nekolicine polu golih mladića, rashlađivanja pivom i đuskanja. Scordisci su na binu pozvali Bokija iz Irish Stew-a i svog bivšeg frontmena Đoleta, kao specijalne goste. Boki je zajedno sa njima zapevao I’m a man you don’t meet every day, što i jeste istina. Đole je za dobra stara vremena otpevao Forever on the road.

Scordisci

The Rumjacks su definitivno ostavili bolji utisak nego The Real McKenzies pre dva meseca, kako po profesionalnosti, tako i po druželjubivosti. Toliko dugo iščekivani The Rumjacks-i iskaču na binu na oduševljenje publike otvarajući svoj nastup pesmom Plenty. Do tad smo već zaboravili famoznu Noć veštica, ali tu je bio tehničar Rumjacks-a AJ obučen kao Spiderman da nas podseti. AJ je dobio čak i pesmu od publike koju nisam uspela najbolje da razaznam jer sam u tom trenutku pomagala Straji u sređivanju bekstejdža. The Rumjacks-i su me raspametili pevanjem pesme Irish Pub song i nadmašili sva moja očekivanja. Božidarac je bio prepun, a Strahinja je ovu priču junački izgurao. Bravo svima! Kraj ove svirke pamtiću po nabadanju svog tarzanskog italijanskog sa nekim od članova benda The Rumjacks i pakovanju opreme. Nakon svega toga, bagra se pokupila i zaputila u Čuburski park ispijajući melem zvani BIP.

Rumjacks1

Ostavite komentar