Rođendanska žurka Nadimača u DOB-u

Dom omladine Beograda je proteklog petka bio zapaljen. Masa je bila prisutna u zavidnom broju, toliko da se u maloj sali DOB-a jedva disalo. Moglo je to još da se popuni, ali da ne cepidlačimo previše. Dakle, događaj koji je okupio ove fine ljude prethodne večeri na jednom mestu nosio je naziv 15 godina Nadimača, što znači da smo dobili slavljeničku svirku sastava Nadimač, koja je na vrhuncu večeri prerasla u pravu feštu. Čast da otvore događaj imala su čak tri benda podrške, te su vrata bila otvorena već u 20 časova, a po svemu sudeći sve je, kao za baksuz, počelo na vreme, jer sam ja radila do osam, te znajući da ću verovatno propustiti prvi bend, nadala sam se da ću bar uhvatiti drugi, jer smo svi navikli da se sa početkom koncerta odugovlači. To na moju veliku žalost nije bio slučaj sinoć, te sam umesto jedne propustila čak dve predgrupe. Stoga se ovim putem zvanično izvinjavam bendovima Nothing Sacred i Dishumanity. Momci, volela bih da sam vas čula i time mogla da prenesem utiske, ali bila sam sprečena gustim rasporedom obzirom da sam jurcala pravo s posla na događaj. U svakom slučaju, ne sumnjam uopšte da su i prva dva benda razvalila, ako je sudeći po nastavku večeri koji sam srećom stigla da ispratim.

Dakle, kada sam konačno ušla unutra, srpski hardkor trešeri iz Šida, Putrid Blood, pripremali su se na bini da opiče opasnu svirku. To se upravo i desilo. Nisam do sada imala prilike da čujem ovaj sastav uživo, ali sam zato bila prijatno i pozitivno iznenađena. Znam da su za ovaj bend već mnogi čuli i da su sigurno već upoznati sa radom benda i da ovi momci sigurno imaju svoju armiju fanova, ali kao neko ko ih je premijerno slušao sinoć, prvo što mi se motalo po glavi je: Ko je rekao da je scena mrtva? Pa eto, konstantno se dešava da neki bend ispratim prvi put, bilo uživo, bilo uopšte i da se pozitivno iznenadim i kući ponesem sjajne utiske o događaju. To je bio slučaj sinoć, pa sam čak pomislila i da je Putrid Blood imao kraći nastup nego što bih ja volela, ali eto, biće sigurno opet prilike da ih slušam. Momci, ja sam kući ponela fenomenalne utiske.

IMG_5710

Nego, da se sada usmerimo na zvezde večeri i domaćine – Nadimač. Nadimač je možda najpoznatiji domaći crossover/thrash sastav, a ova četvoročlana ekipa je sinoć slavila čak 15 godina postojanja i to u velikom stilu. Mogu slobodno reći da je Nadimač gotovo sigurno jedini domaći bend koji sam ispratila, pa, najmanje 5 puta uživo. Zato, iz iskustva znam, da na njihovoj svirci ne možete da se ne provedete dobro. Ko pak ne deli mišljenje sa mnom, onda mu tu nije ni mesto. Nadimač ili volite ili ne volite. Mnogo puta sam srela ljude koji baš i nisu fanovi, valjda ne vole žanr, šta znam. Meni su momci odlični. Zato sam se ja i potrudila da baš na rođendanskoj žurci budem prisutna, kao neki omaž bendu koji sam slušala toliko puta pre. Iznenađenje večeri bilo je i gostovanje nekadašnjeg vokala benda i prvobitnog gitariste, koje su kasnije zamenili u ulozi Dača i Ćora koji su sastavni deo i današnje postave. Taj momenat je bio nešto što se ne viđa često, pa smo se, eto, svi malo raznežili, čini mi se.

IMG_6009

Posle 3-4 numere, mikrofon je preuzeo nazad Dača i ubrzo posle masa je krenula sve više da divlja, pa su u naletima ljudi skakali sa bine ili se prosto peli na istu kako bi otpevali koji stih sa pevačem, čemu Dača zdušno izlazi u susret svaki put. Mislim da nijedan mladi domaći sastav nema ovako vernu i ludu publiku kao upravo Nadimač. Bez izuzetka, kada god sam bila na nekoj od njihovih svirki, ljudi su se gurali u prvom redu, pevali u mikrofon, po mogućnosti se peli na binu, što im je prostor male sale DOB-a i sinoć omogućio, i uz sve to pravili brutalnu šutku. Ništa nije bilo drugačije sinoć, ako ne i luđe.

IMG_6122

Neću se ni truditi da nabrajam sve numere koje smo sinoć imali prilike da čujemo, ali ću napomenuti da je tu bilo i starih stvari poput Zlo i naopako, Usro si motku, Sad si sam, Zmajeva jajca, Headshot u glavu, Treće oko, Bog čuva bekriju, koja je bila šlag na tortu na samom kraju, Kičma puca, Samo kec, ali i kasnijih, iliti novijih, hitova kao što su Smrt autoriteta, Jebe mi se, Kapitalizam je kanibalizam i U podrumu Žute kuće, koja se meni najviše svidela pošto sam je premijerno slušala. Ja utiske još uvek sabiram, ali mi nimalo nije žao što sam sinoć bila na ovom rođendanu i ovim putem želim Nadimaču još barem 3 puta ovoliko godina karijere.

IMG_6137

Ostavite komentar