Rock in Niš – dan treći

Zbog pljuskova, treće veče je počelo dosta kasnije nego prethodne dve večeri. Stoga su svi izvođači nešto kraće svirali.

Na binu je prva izašla devojka koja nam je poznata od sinoć, od nastupa sa Migelom – Vanja Krbavčić, poznata i kao Blondie Widow. Kako sama kaže, grupa sa kojom je izašla na scenu i ona su se upravo na toj sceni, to veče, prvi put sreli. Svirali su bluz sa prizvucima rokenrola iz 60-ih godina prošlog veka. Minimalna distorzija i nešto laganiji tempo. S obzirom na to da nisu uvežban bend i da je to, u suštini, bio samo jam session, zvučali su poprilično dobro. Svoj nastup su završili pesmom Simple Man, pa je nekolicina publike ispred bine pevala uz njih.

Prvi bend sinoć bio je Desert Fox. Svoj nastup su započeli pesmom Killing In The Name i odmah razbudili malobrojnu publiku. Napravili su sasvim dobru atmosferu i očigledno se svideli publici. Nastavili su jakim tempom, pa su uspeli da nas ugreju. Praćeni su manjim šutkama. Za kraj su nam predstavili autorsku pesmu i ispraćeni su više nego zasluženim aplauzom i ovacijama.

Posle njih na scenu je izašao bend School Bus. Svirali su isključivo autorske stvari. Krasi ih brz pank ritam, mnogo distorzije, ali, nažalost, u većini pesama je vokal bio nerazumljiv. U svakom slučaju, sve to zajedno ukomponovano daje muzičku celinu koja prosečnom pankeru mora da prija.

DSC_2105ss (Copy)

Sledeći bend je bio Gospodin Pinocio. Sastav svira hard rock, uz dosta efekata i samim tim njihove pesme imaju interesantan zvuk. Vokalista je kapacitativan i ima podosta prodoran i moćan glas. Zasigurno je jedan od najboljih vokala koje sam čuo do sad na festivalu. Ovo je nešto iskusnija ekipa, a, rekao bih, po godinama, jedni od starijih. Po tekstovima, ali i po zvuku, deluju dosta zrelo i iskusno. Što se tiče atmosfere u toku njihovog nastupa, nije baš za pohvalu. Publika je bila prilično statična i sve vreme je vladala monotonija, uprkos zanimljivom zvuku.

Bend koji su Nišlije najželjnije iščekivale je bio bend Opposite Way. Ovaj bend je učestvovao i, po glasovima publike, pobedio na 51. Zaječarskoj Gitarijadi. U momentu kada su stupili na scenu, prostor ispred bine je bio popunjen. Od prve pesme publika je skakala i headbangovala. Odličnim vokalom i uz  mnogo energije, ovaj Niškoj publici dobro poznati bend, napravio je fantastičnu atmosferu. Videli smo i osetili prve veće šutke za vreme gotovo svake njihove pesme. Svirali su i obrade i autorske pesme. Za vreme pesme Manijak, videli smo čak i crowd surfing. Posle svake pesme  su dobijali ogroman aplauz i jake ovacije. Na našu veliku žalost, svirali su veoma kratko, tek nekih petnaestak minuta. U svakom slučaju su ispraćeni velikim aplauzom i pozivima na bis, koji nismo dobili.

DSC_6257 (Copy)

Poslednji bend za ovo veče i za sam festival je bio bend Revolution. Svirali su kultne hitove Ace Of Spades, Whom The Bell Tolls, ali i neke autorske stvari. Njihove pesme krasi klasičan hard rok zvuk, brz i efektivan ritam i gitarski rifovi, ali i mnogo energije. U tom momentu je publike bilo jako malo, ali smo svi uživali uživali uz ovu muziku. Ovaj zvuk je odličan način da se zatvori festival i generalno festivali ove vrste.

Po mojoj proceni, ovo veče je vladala najbolja atmosfera, koliko god da je vreme bilo loše. Kiša je učinila svoje, što je rezutovalo stvarno slabom posećenošću. Uprkos tome, malobrojna publika je definitivno uživala u svemu što je čula. Kada se sve sumira, svaka od tri večeri je bila posebna na svoj način. Nemoguće ih je rangirati, pa je bolje reći da je sve to kao celina bilo prava poslastica za sve posetioce. Na jednom mestu smo videli mnogo talentovanih bendova, muzičara, mnogo ljubitelja ove muzike. Osetili smo toliko pozitivne atmosfere i toliko ljubavi prema rokenrolu, panku i metalu. Publika, od najmlađih, pa do najstarijih, samo je upotpunila već dovoljno dobar doživljaj. Sve nam to govori da ova muzika nije umrla, a ovaj festival i svi manje poznati festivali, kao i festivali kojima je ovo debitantsko izdanje, čist su primer da je alternativna muzička scena ponovo u usponu.

Ovaj festival je lepa inicijativa Road to Rocka i samog grada Niša. Takođe, ovo je i odlična promocija ovog grada. Pošto sam bio jedan od retkih koji nisu iz Niša, drago mi je sto mogu da vidim da građani jednog grada toliko i u tolikom broju uživaju u ovoj muzici. Sama organizacija je bila na veoma visokom nivou, bez tehničkih problema, sve je proteklo u najboljem redu. Takođe, nije bilo apsolutno nikakvih incidenata. Niske cene pića i pozitivno osoblje su samo još jedan lep detalj na već sve navedeno. Nadamo se da će Rock in Niš postati tradicionalni festival i da ćemo ga posećivati i narednih godina, kao i da će mu pažnju posvetiti ljudi iz ostalih delova Srbije, ali i regiona.

Ostavite komentar