Riverside u Domu omladine Beograda: Zvučna halucinacija

Dođe i ta sreda u martu, kada sam konačno doživela da vidim i čujem prog legende Riverside.

Ovaj bend slušam aktivno već nekoliko godina, a njihova muzika je, meni barem, savršena podloga za bilo kakav stvaralački rad. Nekako bez problema njihova diskografija može satima da mi se vrti na Jutjubu dok, na primer, sedim i nešto pišem ili kada jednostavno hoću da pustim mozak na ispašu. Kako sam na koncert jurila sa posla, nažalost, ponovo nisam imala tu sreću da uhvatim predgrupu od početka.

Podrška je bio holandski sastav Lesoir, koji je već trebalo, u okviru balkanske turneje u aprilu prethodne godine, da nastupi između ostalih gradova i u našoj prestonici takođe. Međutim, bend je tada bio primoran da otkaže nastupe usled nepredviđenih okolnosti koje nisu razjašnjene publici. Ovaj put sam pomislila da sam jako brzo dobila drugu šansu da ih ipak čujem, kada ono avaj, usled činjenice da je ovaj nastup zakazan tokom radnog dana, čari stalnog zaposlenja, svakodnevnice i života u predgrađu su me sprečile da se na ovaj događaj nacrtam na vreme. Kada sam najzad stupila u Amerikanu, njihova svirka se već privodila kraju. Čula sam samo dve poslednje pesme, ali to što sam čula je zvučalo fenomenalno. Kako nisam upoznata sa njihovom muzikom od ranije, iz tog razloga ne mogu da navedem ni nazive pesama koje sam pred kraj čula. Pitam se da li ću dobiti i treću priliku da ih čujem uživo, ovaj put kako dolikuje.

IMG_8275-Edit

Što se tiče glavnih zvezda večeri Riverside, pauza između ova dva nastupa potrajala je nekih dvadesetak minuta. Za to vreme publika je malo više ispunila prostor u odnosu na period tokom kojeg je bend podrške svirao, ali moram priznati da razlika nije bila drastična, što znači da su ljudi zapravo bili zainteresovani i za Lesoir. Takve stvari me naravno uvek raduju. Činilo se da se Lesoir svideo beogradskoj publici, a svideo se poprilično i meni. Zvuk koji neguju je tvrđi nego što sam očekivala i zato sam od početka do kraja uživala u obe pesme, a nakon poslednje sam pomislila da mi možda nikada nije bilo toliko krivo koliko u tom trenutku što sam propustila predgrupu.

Konačan izlazak članova Riverside-a na binu dočekan je ovacijama od strane publike, što me nije začudilo. Napomenuću odmah da je bend uradio domaći zadatak time što je beogradsku publiku pozdravio i poželeo nam dobro veče na srpskom jeziku, a više puta se čulo i zdušno hvala!, što je mamilo osmeh na lica prisutnih i doprinosilo prijatnoj atmosferi tokom cele večeri. Sam nastup je iznešen profesionalno i nekako intimno, u više navrata sam imala osećaj kao da je u pitanju klupska svirka, a ne veći koncert u ne tako maloj sali. Mada, da ne bude da samo hvalim i da mi je sve baš uvek potaman, izjaviću kako nisam sigurna da je izbor velikog broja, ogradiću se odmah – uslovno rečeno, sporijih pesama na ovom repertoaru bio pun pogodak. Za moj ukus, bilo ih je možda i previše i lično bih više volela da je koncert bio za nijansu dinamičniji, pošto oni imaju dosta dobrih stvari koje su energičnije i zbog toga meni više pašu. Ove druge, ne tako dinamične, odlične su za kućnu atmosferu, ali za jedan lajv nastup možda nisu najbolja odluka. Možda ja samo nemam pojma, budući da sam ih prvi put gledala uživo, tako da je moguće da je to zapravo jedan tipičan nastup Riverside-a. Ja sam, ipak, bila željnija da čujem malo veći broj tvrđih hitova poput Acid Rain, Panic Room ili Out of Myself, koje i jesu svirali, ali ne ispadne uvek onako kako zamišljamo, pošto sam nekako sve vreme priželjkivala još takvih stvari. Ne shvatite me pogrešno, naravno da mi je jasno kakvu muziku Riverside stvara u globalu, jednostavno meni više lično prijaju brže stvari kada sam na koncertu, reklo bi se da sam više tip za headbang, pa me brzo zamara spora i muzički mlaka atmosfera u sali gde se stoji i pomno prati nastup. No, to je puka subjektivna ocena i nikako ne sme biti objektivna ocena za njihov nastup koji je definitivno bio bez greške.

IMG_8595

Mislim da su fanovi bili i te kako zadovoljni, a sam bend je u nekom trenutku rekao kako obećava ponovni dolazak koliko već naredne godine što je, po ko zna koji put te večeri, izazvalo ovacije i aplauz. Bend je bio pozitivno naelektrisan i vedra atmosfera je konstantno vladala prostorijom. Ovi Poljaci su sa sobom na turneju poneli zaista odlično raspoloženje, a ni potkovanog talenta svakako nije manjkalo. Interakcija sa publikom je i te kako postojala, što se ne može često reći. Posebno mi se svidela i rasveta u sali, pa upućujem pohvale i u tom smeru. Riverside može ponosno da nosi titulu svetskog benda, jer mislim da su svoju bazu odavno izgradili, a sada je i konkretno zapečatili.

Meni je, na kraju krajeva, drago da sam ove prog velikane videla na bini i kući otišla dovoljno zadovoljna, uprkos iscrpljujućem radnom danu. Kao i uvek, ispunjena utiscima posle koncerta, narednih par nedelja će mi se Riverside gotovo sigurno vrteti na Jutjubu na repeat.

Ostavite komentar