Pogonbgd i Mašinko zajedno u Garaži

Stigli smo ispred dobro nam poznate Garaže oko 19 časova, popili po koje da se zagrejemo i željno iščekivali da čujemo prve rifove. Moram priznati da nismo dugo čekali, jer je tonska proba Pogona počela već oko 20 časova, na šta je oduševljena omladina upala u Garažu pevajući.

Pre no što nas je obezbeđenje premestilo na tramvajske šine, kombi sa hrvatskim tablicama se smestio na parking. Stigao nam je Mašinko! Ona ista oduševljena omladina ih je dočekala uz stihove njihovih pesama, ali ne zamerite što se ne sećam kojih. Do tad sam se dobrano zagrejala.

Pogonbgd se smestio na binu i svirka je napokon počela. Prostor ispred bine se ubrzo napunio, pa su svi zaigrali u šutkama. Uz pesme Sjeban i Jedina, već dovoljno razdražena omladina, uspela je da iskrivi ogradu od bujice emocija. Ne mogu da kažem da nisam bila pod istim naletom osećanja i da nisam učestvovala u tome, naprotiv. Negde na polovini svirke publika je počela da okupira binu, da bi do kraja repertoara potpuno izgurala bend na jedan mikrofon. Ljudi, hajde da ste barem pevali sa bendom tih poslednjih nekoliko pesama, ali neartikulisano vikanje se zaista ne računa. Napravite bend, oživite nam scenu, pa da i na vašim svirkama lomimo ograde. Od mene imate punu podršku, i pride častim pivo! I tako su uz pesmu Moji heroji i uzavrelu, emocijama okupanu omladinu, odsvirali poslednje rifove.

IMG_7596

Nedugo zatim na binu izlaze Zagrepčani, a ona gorepomenuta ograda biva potpuno devastirana. Šta da vam kažem, mi smo veoma emotivna grupa ljudi i ne trudimo se da sakrijemo to. Zato nas je Kada vjetar kaže stani naterao da ostanemo bez glasa. Pošto je ekipa benda neviđeno fina skupina, na molbu jedne devojke iz publike malo su preuredili svoj repertoar i odsvirali pesmu Oči pune suzavca, drugu po redu. Mašinko nam je čak da pozajmio frontmena benda da ga nosimo dok nam peva. Tu je takođe došlo do deljenja mikrofona i bine, ali u granicama pristojnosti. Do kraja svirke neki su ostali bez majica, neki su se skinuli u donji veš, a neki su i taj veš hteli da skinu, ali ostali smo kulturni. Koliko-toliko. Poslednja stvar koju su odsvirali bila je Pesma o ribaru Marinu, Mari i moru benda Kud Idijoti, na svačije oduševljenje.

IMG_7713

Jedno veliko hvala ekipi Dvaestroike na sinoćnjoj organizaciji. Stvarate nešto što obećava siguran krov nad glavom svim alternativcima.

Ostavite komentar