Gazda Rossov čelični trijumf

Pored ostalih uobičajenih dnevnih obaveza zakazanih za ponedeljak, bila je i jedna prilično neuobičajena – odlazak na koncert izvođača kojeg ne slušam. Nikada nisam bio fan bivšeg matičnog sastava gazda Rossa, benda Manowar. Glavni razlozi su preterane detinjarije, isforsirani mačoizam i glupiranje do granice da to muziku baca u neki skroz deseti plan. Iako nam Ross dolazi u solo izdanju i dalje sam imao neke predrasude koje su postojale zbog imidža i stava benda čiji je on bio jedan od bitnijih članova.

Čast da se prvi popne na binu i otvori ovaj koncert je pripala lazarevačkom epic power metal bendu Claymorean, kojem je ovo bio prvi nastup u ovoj inkarnaciji i pod ovim imenom. Stariji fanovi ih znaju iz perioda dok su se još zvali Claymore i bili u nešto drugačijoj postavi. Njihov repertoar su uglavnom činile pesme sa njihovog prošlogodišnjeg demoa i one koje će se naći na njihovom novom albumu pod imenom Sounds From A Dying World, čiji je izlazak najavljen za 15. jun. Svoj nastup su počeli pesmom The Road To Damnation, a za njom Cimmeria i Blood-red Shield. Bend zvuči prilično usvirano i ozbiljno, najviše zahvaljujući bubnjaru Vojinu Ratkoviću, koji je zasigurno jedan od najboljih metal bubnjara u Srbiji. Još jedan od najjačih aduta zvuka ovog benda je moćan, prodoran i utegnut vokal Dejane Garčević, koji po kvalitetu odskače od većine ženskih vokala. Nastup su završili svojom za sad najpoznatijom pesmom We Fight Like Lions i ustupili binu Ross the Bossu.

DSC_2358 (Copy)

Kao što sam već spomenuo, imao sam prilično negativna iščekivanja kad je Rossov nastup u pitanju s obzirom na to da se na ovoj turneji izvode samo Manowar pesme, ali vrlo uskoro ću biti razuveren. Njegov prateći bend čine bubnjar Rhino, takođe bivši član Manowara, basista Mike LePond iz benda Symphony X i pevač Marc Lopes iz sastava Let us pray.

Koncert je otvoren kultnom pesmom Blood Of The Kings, s kojom je na samom početku postalo jasno da sa Lopesom nema zajebancije. U pitanju je vrlo ozbiljan pevač koji, osim vrhunskim pevanjem, pleni i svojim divljačkim scenskim nastupom, kakav fali većem delu današnje metal scene. Slobodno se, bez preterivanja, može reći da današnji metal pevači treba da se ugledaju na ovog gospodina, jer svakako ima šta da se nauči od njega. Ređali su se hitovi poput Death Tone, Thor (The Powerhead), Sign Of Hammer i ostalih klasika koje je Ross napisao i snimio kao član Manowara.

Uglavnom su ljudi na klupskim svirkama poluzainteresovani i glavni motiv dolaska im je da popiju, zabave se i pojure nešto žensko (ili muško) za zezanje posle svirke. Ovde to nije bio slučaj. Kompletan fokus je bio usmeren na Rossa, ostatak benda i dešavanja na bini. Suva snaga koju je bend emitovao prosto nije mogla nikoga ostaviti ravnodušnim. Pevana je svaka reč svake pesme, toliko jako da su Ross i ekipa gledali u neverici. Čak su i svojim telefonima slikali masu koja se dere na sav glas od uzbuđenja. Rhino i Mike LePond su pokazali sviračke kvalitete i svojim solo tačkama, a to se nažalost ne praktikuje već godinama iako je to oduvek bila jedna od bitnijih scenskih disciplina u rokenrolu.

Iako se kraj svirke približavao, snage benda i publike se nikako ne smanjuju. Usledile su Metal Daze i Battle Hymn, tokom kojih se bend skoro uopšte nije čuo od pevanja publike. I za kraj, veliko finale koje su svi čekali, Hail And Kill. Kao uvod u pesmu je Ross svirao bluz solo nekih 5 minuta i time održao malu lekciju o tome kako se svira rokenrol. Iako sam po sebi nije virtuoz po današnjim standardima, gde je bitna samo tehnika, ponudio je nešto što je danas u sviranju rok gitare gotovo potpuno izumrlo – energiju i pravi drveni zvuk gitare umesto zvuka tetrisa koji se danas forsira. Od prvog takta pesme je krenula šutka koja se raširila po celom klubu i koja je usled svoje ogromne agresije vrlo lako mogla da preraste u tuču. Ali pošto je ovo metal, entitet u kojem se uživa na mnogo drugačiji način, atmosfera je  bila odlična do samog kraja.

DSC_2603 (Copy)

Posle svirke je Ross sišao sa bine među ljude i slikao se, potpisivao diskove i ploče i cirkao sa fanovima, pa time dokazao i da je veliki gospodin, pored toga što je dobar muzičar. I ostali članovi su odvojili vremena za fanove i time okončali još jedno jako lepo veče.

Ostavite komentar