Doček pre dočeka – Repetitor u Gerili!

Usled neslućeno nepovoljnih okolnosti, koje prokletstvo putnika obično nosi, nastup predgrupe, beogradskog garažno-alternativnog rok sastava Proto tip ispratio sam u njegovoj finalnoj fazi. Grupa je relativno nova na mapi alternativne domaće scene, ali njihov identitet i manifestacija istog na bini oponiraju, opet, relativno kratak radni staž. Ono što čuh beše materijal sa jedinog do sada publikovanog izdanja, EP-ja koji nosi naziv Strah od izvesnog. Beogradski fazon, ma koliko naizgled tipiziran bio, uvek poseduje bitnu dozu pretpoznatljivost i unikatnosti u svim svojim manifestima, odnosno sastavima. Proto tip je de facto poseduje. Trio je zvučao dobro, uigrano i stabilno, nastup je bio solidno energičan, a publika je, iako štedljivo neodlučna, nagradila bend aplauzima i ovacijama.

Nakon kratke pauze, usledilo je vreme za nastup Repetitora. Gerila je bila puna do čepa! Njihov koncert je otpočeo oko dvadeset tri časa i pedesetak minuta. Uz bučne ovacije krcato pune Gerile, trio je stupio na scenu. Otpočinju numerom Biću bolji. Klub je bio toliko pun, a i sam znaš da Repetitor ne svira molske akorde! Stoga, pokušajte da zamislite koliko beše borbeno. Elem, u inicijalnom delu koncerta, tokom prve četiri numere, frontmen grupe Boris imao je izvesne tehničke poteškoće na bini. Iako, usled gorepomenute punosti kluba, bejah na nezavidnoj poziciji, koja je u potpunosti neutralisala Borisa iz mog dijapazona, rekao bih da je vrag ležao u gitarskom kabelu. Lepša strana ovog benda je u tom međuvremenu priredila kratak džem sešn. U svakom slučaju, problem je na sreću brzo saniran, te je ostatak koncerta prošao bez i jedne falinke tog tipa. Set lista bila je sačinjena od mahom najznačajnijih numera iz dosadašnjeg diskografskog opusa grupe. Pukotine, Jataci, U pravom trenutku, Ekspedicija, Crvena. Publika horski peva, a i ja sam deo tog hora. Ljudi skaču koliko mogu, usled manjka prostora, ali energija sa oba fronta je neukortiva. Takođe, bend je predstavio novu, ali publici znanu pesmu Vodi me u džunglu. Ubica! Oštrica Repetitora ne tupi, ni nakon trinaest godina aktivnog rada. To, nažalost, malo kome polazi za rukom. Elem, regularni deo koncerta okončan je sada već kultnom numerom Ja, nakon koje je usledila pesma Životinje. Boris je, naravno, vođen sveopštim ludilom sa oba fronta, sišao u publiku sa gitarom. To je taj rokenrol vajb, sirov i predan. Pošten, rekao bih. Bilo je jedan iza ponoći na satu, i bilo je jasno da se na tome neće završiti. Bis! Bis! Bis! I, bi bis! Bend se iskreno zahvalio publici, te odsvirao pesme Suženi snovi i Beskraj. Kulminacija. Fanovi su na bini i vlada sveopšti delirijum. Ovacije, aplauzi, urlici – kraj. Jasno je, beše ovo još jedan uobičajeni koncert Repetitora!

IMG_3301

Ostavite komentar