Beer Fest, četvrti dan: Veče kada je atmosfera dostigla vrhunac

Četvrti dan beogradskog Beer Festa započeo je bend Good ol’ bastards. Oni su nam svirali obrade i autorske pesme, isključivo na engleskom jeziku. Žanrovski, njihova muzika vuče na neku mešavinu grandža, metaliziranog panka i hevi metala. Pored melodičnih solaža koje smo čuli na gitari, bas gitara je poprilično dolazila do izražaja. Rekao bih da je bila pojačana više nego što je to uobičajeno za bas gitaru. Što se publike i atmosfere tiče, nepisano pravilo je da broj ljudi ispred bine mora biti mizerno mali. Teško je opisati, kad ljudi gotovo nije ni bilo. Iako je čast svirati na ovakvom festivalu, koji svakog dana poseti ogroman broj ljudi, tužno je to što, uglavnom, bendovi koji nastupe među prvima, ispred sebe imaju dvadesetak ljudi.

IMG_9620-(Copy) (Copy)

Na binu je, opet pred malobrojnu publiku, izašao bend Vreme čudaOni su dosta mlad bend, a rekao bih i najmlađi do sad na festivalu. Sviraju autorske stvari, a žanrovski su čist rokenrol. Po mojoj slobodnoj proceni, deluje mi kao da su im uzori Scorpionsi, ACDC, Led Zeppelin… Iako mnogo mladi, odaju utisak iskusnog benda. Muzički aranžman im se ne sastoji od četiri akorda i mnogo distorzije, što je, uglavnom, slučaj sa mladim rok bendovima. Vidi se rad, trud, ali i muzičko znanje. Vokali su čisti, jasni i razumljivi. Nije bilo falša, niti mašenja intonacije. Kako se njihov nastup bližio kraju, tako je publika nadolazila, tako da su imali pristojan broj ljudi ispred sebe, dovoljan da budu ispraćeni ovacijama i aplauzima.

IMG_9671-(Copy) (Copy)

Kako se noć spuštala, tako je publika polako, ali sigurno sve više popunjavala koncertni prostor, taman za početak nastupa benda Ničim izazvan. Njihovu muziku, osim osnovnih instrumenata – gitare, bas gitare i bubnjeva, krase i violina, truba, trombon i klavijature. Sve zajedno daje jedan specifičan zvuk i interesantnu kombinaciju. Iz publike se moglo čuti horsko pevanje uz bend. Očigledno je bilo mnogo simpatizera ovog benda. Zavladala je poprilično vesela atmosfera, a bend je delio svoju energiju sa publikom, koja je bila vidno raspoložena za veselje. Ovom prilikom, predstavili su publici svoj novi singl, pod nazivom Ljuto nebo. Adekvatno su zagrejali publiku, koje je bilo sve više, kako je koncert odmicao. Napustili su binu uz velike ovacije i aplauze.

IMG_9793-(Copy) (Copy)

U pauzi između nastupa, velik broj ljudi se okupio ispred bine, kako bi ovacijama dočekali Darka Rundeka, koji je na Beer Fest stigao u okviru svoje turneje Apocalypso Now, kojom proslavlja dvadeset godina od izlaska albuma Apokalipso. On i njegov bend dočekani su ovacijama publike, a koncert su počeli veselo. Za razliku od ostalih koncerata na turneji, ovaj nije započeo pesmom Tranzit, već su se začuli tonovi pesme Tigidigi Reggae, koja je u startu pokrenula publiku, koja je i ostatak koncerta đuskala i jednoglasno pevala uz Rundeka i njegov bend. Darko je bio očigledno vrlo dobro raspoložen, te je njihov koncertno-pozorišni nastup, koji, osim izvanredne muzike, krasi dobar spoj koreografije, kostimografije i vizuala iza benda, zablistao. Na setlisti su se našle numere sa slavljeničkog albuma, ostalih Rundekovih izdanja, kao i pesme koje je, u neko drugo vreme, objavio Haustor. Sa njima smo, od brdovitog Balkana, otišli čak do Jamajke, Kube i Indije. Ušćem su se najglasnije orili dobro poznati stihovi pesama Ruke, Apokalipso i Ay Carmela, kao i Haustorovih Sejmena i, naravno, Šejna, kojom je ovaj koncert priveden kraju.

DSC_4537 (Copy)

U pauzi posle nastupa Rundeka, publika se proredila. Ne drastično, ali je bilo evidentno manje nego tokom njegovog nastupa. Bilo kako bilo, mnogobrojna publika je dočekala iskusne šabačke pankere – Gobline. Počeli su pesmom U odbrani zla, ali su odmah nastavili u jakom ritmu pesmom U magnovenju. Već od početka smo mogli da vidimo šutke. Golub je izašao u svom klasičnom autfitu za koncerte, nosivši kilt i već posle tri pesme, skinuo je majicu. Posle pesme Kupi me, goblinima se na bini pridružio Miki Radojević, frontmen sastava Six Pack. Publika ga je dočekala ogromnim ovacijama. Sa njima je otpevao pesmu Elesdi se vraća kući. Za divno čudo, malo su izmenili set listu, pa smo mogli da čujemo i neke pesme koje nismo odavno čuli. Tokom pesme Ima nas, koja je neizostavan deo njihovog repertoara, rekao bih da su svi u publici podigli ruku. Što se generalno atmosfere tiče, što bi se narodski reklo, niti smrdi nit’ miriši. Bilo je pesama koje je stvarno ogroman broj ljudi pevao. Bilo je mnogo veselih, energičnih ljudi, šutki, skakanja, pevanja i igranja, ali je takođe bilo i mnogo statičnih ljudi. S obzirom da su često nastupali sa gotovo identičnim repertoarom na svim svirkama, mnogo ljudi je imalo stav da su smorili i da nisu ono što su nekada bili. Takođe, s obzirom na to da je u pitanju festival, veoma je moguće da je u publici bilo i dosta ljudi koji ne prate ovaj bend. Bilo kako bilo, u nekoliko navrata, atmosfera je stvarno prštala, tako da Golub i ekipa mogu da budu zadovoljni.

IMG_0061-(Copy) (Copy)

Nakon nastupa Goblina, publika se premestila na Inovation Zone binu, na kojoj je ove večeri svirao samo jedan sastav – S.A.R.S. Zaista nisam ljubitelj ovog sastava, ali to me ne sprečava da uvidim koliko je on popularan među publikom, da ih slušaju ljudi koji prate mejnstrim scenu, ali i alternativci i da je atmosfera na njihovim koncertima na zaista visokom nivou. Ovaj sedmočlani bend održao je atmosferu na visokom nivou. Publika je skakanjem podizala oblake prašine i glasno pevala stihove pesama među kojima su se našle svima dobro poznate Buđav lebac, Praktična žena, Rakija, Perspektiva, kao i pesma Glupost, snimljena sa sastavom Ničim izazvan. Kako su oba benda nastupala iste večeri, oni su zajedničkim snagama izveli ovu pesmu. Mislim da ovaj bend ima jako dobar odnos sa publikom i da je to bitan deo atmosfere na njihovim koncertima, ali je komunikacija sa publikom bila falična, s obzirom da su svirali na ovoj bini, koja je postavljena veoma visoko, te praktično nisu imali taj kontakt oči u oči sa svojim slušaocima.

IMG_9250 (Copy)

Publika se, nakon ovog nastupa vratila pred glavnu binu i čini mi se da je u ovom momentu bio prisutan najveći broj ljudi. Svi su željno iščekivali nastup jednog od kultnih ex-YU sastava. Mislim da je Kerber možda i najkvalitetniji bend tog razdoblja, pogotovu zbog toga što su i danas, toliko godina kasnije, vrsni muzičari i godine na njih nikako nisu uticale. Zvuk tokom njihovog nastupa je bio najbolji ove večeri, bez falinke. Galetove vokale sposobnosti su i dalje toliko izvanredne da oduzimaju dah, a srce je tokom kompletnog koncerta tuklo u ritmu koji je precizno udarala dupla bas pedala bubnja. Kako je jugoslovenski rok nešto što svi znamo i volimo, bez obzira na to koji muzički žanr nam je omiljeni, gotovo da nije bilo osobe koja nije znala tekstove pesama ovog benda. To je rezultiralo gromoglasnim pevanjem uz melodije čim pesma krene, pre nego što tekst uopšte i dođe na red, kao i pevanjem stihova pesama i nakon što se one završe. Gale je publiku dodatno podsticao svojim sjajnim vokalom, kao i pištaljkom, čiji se zvuk prenosio preko zvučnika više puta tokom koncerata. Kao jedan, publika je pevala hitove ovog sastava, među kojima su se, naravno, našle Ratne igre, Mezimac, Hajde da se volimo, Nebo je malo za sve, a koncert je priveden kraju pesmom Čovek od meda. Atmosfera je tokom ovog nastupa dostigla vrhunac, te slobodno mogu da kažem da je Kerber četvrte večeri beogradskog festivala piva zaista ukrao šou.

IMG_0029 (Copy)

Iako je, nakon nastupa Galeta i ekipe, dosta ljudi napustilo koncertni prostor i dalje je ostalo i više nego dovoljno ljudi koji su bili voljni da u tri ujutru skaču uz još panka. Ovo festivalsko veče zatvorili su novosadski matori pokvarenjaci, sastav Atheist RapDa nismo i sami znali da bi bilo gluvo doba noći, da nije glasne muzike, to ni po bendu, ni po publici ne bismo primetili jer se umor naprosto nije osećao. Kao da su svi upravo došli čili i odmorni, spremni za dozu starih i novih pesama ovog benda. A bend je startovao energično, pesmom Car Core, koja je jednoglasno ispraćena od strane publike. U opuštenoj atmosfeti pevani su stari hitovi iz devedesetih, među kojima su se našli Tetoviranje, Fatamorgana i Zapadna Evropa. Bile su prisutne i pesme sa početka novog milenijuma, poput Štrikanja i Wartburg limuzine, ali i sveže stvari, sa novijih albuma, među kojima su glasno pevane Ne bi bilo fer, Ha-pu! i Drugo pakovanje. Ovaj diskografski rolerkoster bio je pun pogodak i dede su se vratile u (Beo)grad uz veliki prasak. Sa članovima grupe Goblini, kao poslednju pesmu, odsvirali su Minijaturu, pesmu kultnog sastava KUD Idijoti. Publika je ovog puta dobila i bis u vidu pesme Godina kulture, kojom je zatvoreno ovo festivalsko veče.

IMG_0465-(Copy) (Copy)

Ono što je oveležilo ovo veče je čista, iskrena energija. Selekcija bendova bila je odlična, s obzirom na to da je za svakog bilo po nešto, ali zajedničko svim ovim sastavima je da, zajedno sa publikom, kreiraju fantastičnu atmosferu, od momenta kada se popnu na binu, do onog kada sa nje siđu, a možda i nakon toga. Polako ulazimo u završnicu ovogodišnjeg Belgrade Beer Festa, a publici je ostalo vremena da ga poseti još samo večeras.

Ostavite komentar